Fokusiranje na brzu dijete često je pogrešno, jer su takve „instant dijete“ kratkoročne i često se dešava da osoba po završetku dijetalne ishrane vrati kilažu na početno stanje.
Savet je – fokusirati se na zdravlje, a ne na dijetu. Promene u ishrani koje mogu biti prihvatljive na duži period, uz ravnotežu utroška energije i unosa kalorija, smatraju se idealnim.
Postepeno, više utroška kalorija, a manji unos kalorija – doprinosi smanjivanju kilograma i boljem zdravstvenom stanju.
Kako istrajati u zdravijoj ishrani?
Odlučnost da treba smršati – bitnija je od svega. Napravite prihvatljiv plan za mršavljenje i njega se pridržavajte. Ukoliko sumnjate u sebe, potražite pomoć i podršku porodice ili prijatelja.
Većina osoba najviše uspeha ima u malim ali sigurnim promenama u vidu postepene zamene nezdravih namirnica povrćem ili voćem u ishrani ili uz 10 minuta dodatnog hoda ili trčanja dnevno.
Lagano povećanje zdrave ishrane i fizičke aktivnosti dovodi do bolje linije i boljeg opšteg zdravstvenog stanja. Takođe, savetuje se i zapisivanje unetih kalorija i fizičke aktivnosti, jer se na osnovu toga može sagledati da li napredujete u mršavljenju ili ne.
Za pravilnu borbu protiv gojaznosti možda će vam trebati saveti zdravstvenih stručnjaka iz ove oblasti ili „ozbiljna“ literatura (knjige, časopisi, internet…).
Da li lekovi ili operacija mogu pomoći?
Samo uzimanje lekova ili odlazak na operaciju ne znače mnogo. Svaki lekar će vam i po prepisivanju lekova savetovati promene u ishrani i fizičku aktivnost najmanje 6 meseci.
Odlazak na operaciju takođe znači da se mora prihvatiti nov, zdraviji način ishrane i fizičke aktivnosti do kraja života.
Na kraju, navodimo se da bi svaka gojazna osoba trebalo da probudi svoju svest o ličnom zdravlju i fizičkom izgledu i da se zapita da li može nešto da promeni.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com