Nova studija potvrđuje da metabolizam može u velikoj meri otežati napore prilikom gubljenja težine – zato se mnogi i osećaju frustrirano dok su na dijeti.
Rezultati istraživanja potvrđuju da neke gojazne osobe treba mnogo više da se potrude nego druge da bi izgubile na težini, i to „samo“ zbog razlike u metabolizmu, izjavio je glavni autor dr Martin Rajnhard, doktor nauka u Feniksu, Arizona, koji radi u jednom ogranku Nacionalnog instituta SAD za istraživanje dijabetesa, digestivnih oboljenja i oboljenja bubrega.
Istraživači napominju da biologija može da utiče na našu težinu, ali da ona „nije sudbina“. Uravnotežena ishrana i redovna fizička aktivnost, tokom relativno dugog vremenskog perioda, mogu da budu veoma efikasni za mršavljenje, bez obzira na brzinu metabolizma.
Laboratorijskim istraživanjem obuhvaćeno je 12 gojaznih muškaraca i žena koji su podvrgnuti testovima za procenu potrošnje energije tela i praćeni su tokom šest nedelja, uz smanjeni unos kalorija u organizam.
Nakon što su eliminisani faktori kao što su starost, pol i rasa, otkriveno je da su učesnici koji su tokom šest nedelja, zbog smanjenog unosa kalorija, izgubili najmanje na težini – u stvari imali usporen metabolizam, što je uticalo na smanjenje težine „tokom gladovanja“.
Osobe koje su tokom istraživanja izgubile najmanje kilograma imale su ono što istraživači zovu „štedljiv“ metabolizam , za razliku od „rasipničkog“ metabolizma učesnika koji su izgubili najviše na težini.
Kada gojazne osobe počnu da jedu smanjene količine hrane, metaboličke reakcije variraju u velikoj meri. Zato osobe sa „štedljivim“ metabolizmom manje izgube na težini od drugih, izjavila je u saopštenju koautor studije Suzana Votrub, istražitelj u „Feniks istraživačkom ogranku“.
Dok ostali faktori ponašanja, kao što je poštovanje ishrane, utiču na gubitak težine u izvesnoj meri, studija sugeriše da bi trebalo razmotriti koliki je uticaj individualne fiziologije. Činjenice su pokazale da pod istim uslovima osobe sa „štedljivim“ metabolizmom manje gube na težini od osoba sa „ubrzanim“ metabolizmom.
Nije poznato da li se ljudi rađaju sa različitim metaboličkim reakcijama na smanjeni unos kalorija ili se „brzina“ metabolizma razvija tokom vremena. Dalja istraživanja su potrebna da bi se utvrdilo da li mogu da se koriste pojedinačni odgovori organizma (brzina metabolizma) kako bi se sprečilo dobijanje na težini.
Umesto zaključka
Ono što smo naučili iz ove studije možda će jednog dana omogućiti personalizovan pristup u pomoći ljudima koji su gojazni da ostvare zdravu težinu, izjavio je dr Grifin Rodžers, direktor Instituta za dijabetes, bolesti bubrega i digestivne bolesti.
Napomene
U svetu je veliki broj gojaznih osoba i sve ih je više. Procenjuje se npr. da je više od jedne trećine odraslih Amerikanaca gojazno, što ih stavlja u povećan rizik od bolesti srca, dijabetesa i nekih vrsta raka .
Studija je objavljena maja meseca 2015. godine u časopisu „Dijabetes“.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com