Teorijskom terminologijom rečeno, gojaznost predstavlja pojavu viška u ukupnoj količini telesnih masti. Smatra se da osoba pati od gojaznosti onda kada je njena težina za 20% veća od regularne težine. Najčešće korišćeni instrument za merenje gojaznosti jeste indeks telesne mase (ili BMI). Prema ovom indeksu, smatra se da, ukoliko osoba dostiže vrednost na BMI skali 25-29,9 – ima problema sa viškom kilograma; ukoliko je BMI osobe iznad 30, osoba pati od gojaznosti.
Kada je reč o vrednostim iznad gorepomenutih, tj. kada osoba ima 50-100% viška kilograma u odnosu na svoju normalnu težinu, ona ima BMI 40 ili više, u toj meri ima višak kilograma da to ozbiljno utiče ne samo na njeno zdravlje već i na normalan život – onda je reč o nezdravoj gojaznosti.
Šta izaziva gojaznost?
Gojaznost se javlja onda kada osoba unosi mnogo više kalorija nego što objektivno može da sagori. Kod većine ljudi, to se svodi na činjnicu da previše jedu, a premalo se bave fizičkim aktivnostima. Međutim, nisu ovo jedini faktori koji utiču na pojavu gojaznosti.
Ostali faktori gojaznosti
Godine – kako starite, sposobnost vašeg metabolizma da brže svari hranu postepeno opada, a nije vam nephodno ni previše kalorija kako biste održali svoju telesnu težinu. Upravo je ovog razlog zbog kog većina ljudi primeti da, i pored toga što se hrane na isti način i bave istim aktivnostima kao i onda kada su bili mlađi, imaju problema sa viškom kilograma.
Polovi – činjenica koja se mnogima neće dopasti, ali što godine više odmiču, žene su te koje imaju više problema sa kilogramima. Jedan od razloga je taj što muškarci i u trenucima odmora troše više energije i samim tim i kalorija nego žene, pa im je tako potrebno više kalorija kako bi održali svoju normalnu telesnu težinu. Povrh svega, kada žene prođu menopauzu, dolazi do dodatnog smanjenja u brzini metabolizma, što je jedan od razloga zbog kojeg su žene tada posebno sklone gojenju.
Geni – opšte je poznato da su gojaznost (kao i mršavost) uslovnjeni genetskim nasleđem. U jednom zanimljivom istraživanju, čiji se krug ispitanika sastojao od odraslih osoba koje su nekada u svojoj mladosti bile usvojene, autori su otkrili da je njihova telesna konstitucija (težina) bila mnogo približnija onoj koju imaju njihovi biološki roditelji nego ona koju imaju roditelji koji su ih usvojili. Dakle, okolina koju su stvorili roditelji imala je manje uticaja na mogući razvoj gojaznosti kod usvojene dece. Naime, ukoliko biološka majka teži puno u svojim zrelijim godinama, šanse su čak 75% da će ćerka imati jako puno kilograma, i obrnuto, ako je biloška majka mršava, postoji isto toliko šansi da će njeno dete u zrelijim godinama biti mršavo.
Prirodna okolina – iako geni igraju značajnu ulogu u većini zabeleženih slučajeva gojaznosti, sredina u kojoj se osoba nalazi i kreće igra bitnu ulogu. U ove faktore spadaju životni stil i navike, poput onih koje se odnose na ishranu i fizičku aktivnost.
Fizička aktivnost – fizički aktivnim osobama potrebno je više kalorija nego manje aktivnim kako bi održali svoju normalnu telesnu težinu. Fizičke aktivnosti, dodatno, umanjuju apetit kod osoba koje pate od gojaznosti, a pored toga pozitivno utiču na sposobnost metabolizma da mast pretvori u značajan izvor energije.
Kada je pravi trenutak da zatražite stručnu pomoć?
Ukoliko vaš BMI prelazi 30 ili čak mnogo više, treba se zabrinuti, jer patite od gojaznosti. A prvi i najbitniji korak jeste konsultacija sa lekarom povodom najefikasnijih načina pomoću kojih ćete se što pre otarasiti suvišnih kilograma i vratiti na željenu težinu.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com