Ponekad nije lako odoleti raznim iskušenjima i istrajati u zdravom načinu ishrane.
Donosimo vam priču žene koja nije uspela da odoli iskušenjima: jedan neprijatni razgovor sa bivšim mužem uznemirio ju je i učinio da se oseća loše. Odmah nakon razgovora, u njoj se javila želja za slatkišem. A ubrzo potom, mogla je precizno da kaže koja vrsta čokoladice joj se jede i koje gazirano piće joj se pije. Pošto se to dogodilo usred radnog dana, nije mogla odmah da ode po slatkiše, već tek posle radnog vremena. Kada je kupila čokoladice, pojela ih je brzo i odmah, u kolima. I naravno – osećala je krivicu posle svega.
Ovakvo ponašanje se često sreće. Razočarani u ljubavi, na poslu, u politici – ljudi se okreću hrani kao nekoj vrsti utehe. A ako se ovakav obrazac ponašanja često ponavlja, onda to može da dovede do gojaznosti ili drugih blažih poremećaja u ishrani.
Ovde nije reč o nekom očiglednom poremećaju poput bulimije ili anoreksije, već o prikrivenijem obliku ponašanja štetnom po zdravlje. To se dešava čak i ljudima koji uvek (možda i preterano) vode računa o ishrani. Kada izađu iz svog uobičajenog načina ishrane i časte se nečim nezdravim, na primer picom ili veoma kaloričnim kolačima – može se desiti da preteraju u jelu i izgube kontrolu.
Sve ovo nisu tako veliki problemi, ako se dese jednom ili vrlo retko. Recimo, za vreme značajnih praznika kada provodite vreme sa porodicom uz neodoljivu maminu kuhinju. Oni, međutim, mogu predstavljati i početak ozbiljnijeg poremećaja u ishrani.
Sklonost ka unošenju veće količine hrane nego što nam je potrebna, tj. sklonost ka prejedanju, čoveku je svojstvena još iz njegove najranije istorije. Praistorijski čovek nije mogao znati kada će sledeći put moći da se najede, pa se pretovarivao velikom količinom hrane, kada već ima priliku. Naravno – danas se ne može tražiti takvo opravdanje za proždrljivost.
Savremeno doba nudi iskušenja drugačije vrste. Danas nas stimulansi obasipaju sa svih strana: mirisi peciva iz pekare, pažljivo aranžirani izlozi prodavnica sa savršeno obrađenim (u fotošopu) fotografijama raznih namirnica, velike reklame na bilbordima.
Naša odluka da jedemo uzrokovana je neurohemijskom reakcijom, u hipotalamusu. Ta odluka je najčešće racionalna reakcija na osećaj gladi. Pa ipak, može se desiti da reaguju neki delovi mozga zaduženi za emocionalnu sferu. Tada treba biti oprezan, kako ne bi došlo do prekomernog konsumiranja hrane.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com