Uzroci prejedanja

Prema rezultatima jednog skorijeg naučnog istraživanja, ako vam je teško da postignete ili održite svoju idealnu telesnu težinu, sporije jedenje i uživanje u obroku možda vam može pomoći. Fokusiranjem na to što jedete, više ceneći ukus i miris, možete sprečiti unos nezdravih grickalica ili prejedanje.
Istraživači su otkrili da gledanje televizije možda ne deluje onako kako stručnjaci već dugo pretpostavljaju – da pretvara ljude u lenje osobe koje izbegavaju vežbanje. Udobnost kauča za vreme gledanja televizije ne mora nužno da bude problem, već to što ljudi ne obraćaju pažnju na ono što jedu za to vreme. Na taj način se osećaju manje sito, a neki ljudi ne mogu ni da se sete šta su i kada jeli, što izaziva potrebu da jedu još više.
„Pretpostavili smo da TV utiče na smanjenje fizičkih aktivnosti, ali to bi mogla da bude smetnja koja dovodi i do povećanja težine,“ kaže glavni autor studije Erik Robinson, istraživač na Institutu za psihologiju, zdravlje i društvo na Univerzitetu u Liverpulu u Engleskoj.
„Svest i sećanje o tome šta ste jeli, može da utiče na to koliko jedete. Jačanje fokusa i memorije na unos namirnica može biti od presudnog značaja u naporima da jedete manje,“ kaže on. „Umesto svesnog brojanja kalorija, ljudi bi mogli da razmišljaju o tome šta jedu, obraćajući pri tom više pažnje na ukus, teksturu i miris namirnica jer bi tada malo sporije žvakali,“ dodaje Robinson.
Robinson je postao zainteresovan za potencijalni uticaj pamćenja na unos hrane nakon razmatranja studije o ljudima koji su pretrpeli amneziju ili teške gubitke pamćenja. Studije pokazuju da su ljudi koji nisu bili u stanju da se sete nečega što se dogodilo pre kratkog vremena – ubrzo nakon ručka jeli i drugi obrok koji im je poslužen, iako su u tom trenutku bili siti. „Ovi pojedincni rado bi nastavili da jedu, što pokazuje da sistem pamćenja igra ulogu u podsticanju ishrane i gladi,“ kaže Robinson.
O istraživanju
Istraživanje je analiziralo 24 studija koje su se bavile uticajem pažnje i sećanja na unos hrane. Sve studije su uključile najmanje dve različite grupe čije su rezultate upoređivali. Na primer, u jednoj studiji je učesnicima koji su gledali televiziju dat konkretan obrok, a taj isti obrok je dat i osobama koje nisu gledale televiziju. Druga studija je upoređivala ljude koji su jeli sami sa onima koji su jeli dok su gledali televiziju ili slušali snimljenu radio emisiju.
Nalazi ukazuju na sledeće zaključke:

  • Ometanje ili manje pažnje prema hrani koju jedete može vas terati da jedete više.
  • Obraćanje pažnje na to šta jedete čini da kasnije u toku dana jedete manje.
  • Čak i oni koji su na dijeti, unose više hrane ako im nešto odvlači pažnju nego ako se fokusiraju na to što jedu.

Reakcije
Koni Dajkman, direktor univerzitetske ishrane na Univerzitetu Vašington u Sent Luisu, kaže da istraživanje potvrđuje ono što je dijetetičarima već dugo vremena poznato, a to je da ako ne obraćate pažnju na ono što jedete, više ćete i jesti, ali i da je novo istraživanje otkrilo da jedenje dok vam nešto odvlači pažnju takođe može uticati na to šta i koliko jedete kasnije.
„To je nešto o čemu mnoge osobe nisu razmiljale. Ipak, za mnoge zaposlene porodice, usporavanje obroka može izgledati nemoguće. Postali smo takvo društvo u kojem se obroci jedu za manje od pet minuta,“ kaže ona.
Dajkman predlaže da čak i oni koji jedu sami treba da pripreme obrok i uživaju u njemu, a ne da uključe televizor. Čak i ako jedete dok radite nešto na računaru, i dalje se možete fokusirati na hranu. „Malo jedite, pa malo radite na računaru, a zatim uzmite još nekoliko zalogaja. Usporavanje jedenja može biti veoma važno, jer vam omogućava da se više fokusirate na hranu,“ kaže ona.
„Poruka ja jasna. Stvar je u pravljenju zanimljivog iskustva od obroka, to nije samo jedenje hrane,“ zaključuje ona. Činjenica je da treba sporije jesti, ali je važno i da pre obroka odredite količinu hrane koju ćete pojesti, a ostalo „sklonite od sebe“ – tako ćete biti sigurni koliku ćete količinu hrane pojesti, a odvlačenje pažnje neće uticati na to da „ne možete da se zaustavite u jedenju“.

Pratite Krstaricu na www.krstarica.com