Da genetika i gojaznost imaju neke veze odavno se sumnjalo. Nova studija Univerziteta u Kembridžu, u Velikoj Britaniji, konačno je dala odgovor na pitanje koje postavljaju mnoge osobe na dijeti: Zašto neke osobe mogu da jedu sve što žele i da se nikada ne ugoje?
U studiji objavljenoj početkom godine, univerzitetski istraživači u Velikoj Britaniji uporedili su DNK nekih 1.600 mršavih (pothranjenih) dobrovoljaca, oko 2.000 osoba sa preteranom gojaznošću i kontrolne grupe od čak 10.000 osoba normalne težine.
Koristeći genotipske podatke, došlo se do zaključka da mršave osobe ili one preterano gojazne za svoj izgled mogu da zahvale svojim genima. Mnoge studije su do sada upoređivale varijante gena gojaznih pacijenata sa pacijentima normalne telesne težine, ali samo dve prethodne studije istraživale su gene pothranjenih osoba.
Učesnici istraživanja morali su da imaju indeks telesne mase (BMI) manji od 18, da su dobrog zdravlja i da nemaju nikakva medicinska stanja ili poremećaje u ishrani. Istraživači su prikupili uzorke pljuvačke za DNK analizu. Učesnicima su postavljena pitanja o njihovom opštem zdravlju i načinu života.
Genetika i gojaznost, dakle, idu ruku-podruku. Međutim genetika nije jedina stvar koja određuje nečiju težinu. Postoje i drugi faktori koji nas određuju, a na nama je da ih prepoznamo i koliko-toliko utičemo da genetika ne bude presudni faktor.
– Treba da izbegavate ftalate, jer oni mogu da povećaju rizik od dobijanja na težini;
– Dovoljno se hidrirajte, naročito u toplijem delu godine, ili ako imate težu fizičku aktivnost;
– Unosite dovoljno vlakana. Ona vas čine sitima duže vreme i korisna su za održavanje zdravog i redovnog pražnjenja creva;
– Unosite probiotike i prebiotike. Prebiotici poput inulina utiču na zdravlje bakterija (probiotika) koje su prisutne u našim crevima;
– Kretanje, fizička aktivnost. Iako naše tehnološki orijentisano društvo ne favorizuje da se krećemo, ipak je redovna fizička aktivnost jedan od bitnih faktora kojima se borimo protiv genetike. Svakako možete da izdvojite bar pola sata dnevno svaki radni dan i aktivirate svoje mišiće.
Ne morate se spremati za olimpijske igre, dovoljno je to bude neka redovna aktivnost poput šetnje, brzog hoda, plivanja… samo izađite napolje i krećite se. Ne mora to da bude ništa naporno – dovoljno je samo da u tome budete redovni.
Održivi gubitak težine je maraton, a ne sprint. Ni za koga nije dobro da brzo skine 30 kilograma, a zatim ih vrati šest meseci kasnije.
Ono što možete da učinite jeste da razgovarate sa vašim lekarom i nutricionistom i nađete motivaciju za cilj koji je pred vama. Razgovarajte otvoreno o hormonima koji mogu da utiču na vašu težinu, kao što su hormoni štitaste žlezde, testosterona i estrogena. Iako studija pokazuje genetsku komponentu težine, zdrav način života zavisi od vas. Zato, stavite svoj život pod svoju kontrolu.
(Jasna Vujičić, nutricionista, „Politika“)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com