Nova studija rađena u Americi dodatno dokazuje da smanjenje fizičkih aktivnosti povećava gojaznost. Ova studija je, međutim, uzburkala javnost, jer su naučnici ustanovili da je povećanje gojaznosti kod žena povezano sa padom “količine” obavljanja kućnih poslova u poređenju sa prošlim vremenima.
Studija pokazuje da su žene obavljale daleko manje kućnih poslova 2010. godine nego 1965. godine. Došlo se do podataka da savremene žene troše oko 360 kalorija manje dnevno nego što su žene trošile 1965. godine. Godine 1965. žene su: kuvale, čistile, prala veš i obavljale druge kućne poslove, prosečno oko 26 sati nedeljno. A 2010. godine “količina vremena” provedenog za iste kućne poslove smanjena je za 13 sati nedeljno.
Istraživači kažu da njihov zaključak nije takav da “žene ili muškarci treba više da se bave kućnim poslovima”. Umesto toga, rezultati bi trebalo da natera ljude da razmišljaju o tome koliko “kalorija oni troše” i kako da povećaju svoje fizičke aktivnosti kako bi “povećali potrošnju kalorija”, gledano sa aspekta gojaznosti i energetskih jednačina.
"Naši rezultati pokazuju da se prosečan građanin nedovoljno bavi fizičkim aktivnostima, kako na radnom mestu tako i van radnog mesta, što izaziva dramatično loše posledice po zdravlje. Zato moramo da nađemo načine kako bi se povećale fizičke aktivnosti i samim tim trošenje suvišnih kalorija” – kaže istraživač Edvard Arčer sa Univerziteta Južna Karolina u Kolumbiji.
Trošenje kalorija
Istraživači su koristili istorijske podatke kako bi uporedili vreme provedeno u specifičnim aktivnostima danas u odnosu na prošlost.
Oni su utvrdili, kod nezaposlenih žena, da je vreme provedeno u obavljanju kućnih poslova opalo sa 25,7 sati nedeljno 1965. godine na 13,3 sati nedeljno u 2010. godini. Kod zaposlenih žena ovo smanjenje iznosi od 17 sati na 7 sati nedeljno.
Količina energije koja se troši na kućne poslove u proseku je opala za oko 42% od 6.004 kalorija nedeljno 1965. godine na 3.486 kalorija nedeljno u 2010. godini, što je nedeljno smanjenje za 2.518 kalorija.
"Utvrdili smo da žene sada troše oko 360 kalorija manje dnevno nego ranije, što sigurno doprinosi gojenju, jer je to je ogroman broj kalorija", kaže gospodin Arčer. "To je čak oko 15% od ukupnog dnevnog energetskog rashoda. Amerika troši stotine miliona dolara na istraživanja i kampanje koje se bave hranom i ishranom (unosom kalorija), a sa druge strane ne troše se gotovo nikakve pare na energetsku potrošnju kao deo jednačine. Računica je prosta: treba trošiti onoliko kalorija koliko se unese, a to znači ili smanjiti unos kroz ishranu ili povećati potrošnju kroz fizičke aktivnosti."
Vreme provedeno ispred televizora
Istraživači su takođe otkrili da se količina vremena koje prosečna žena provede gledajući televiziju (sada i pored računara), udvostručila, od osam sati 1965. godine na 16 sati 2010. godine.
Arčer kaže da zdravstvene smernice preporučuju 30 minuta fizičkih aktivnosti dnevno, što je dovoljno da se smanji rizik od srčanih oboljenja i moždanog udara. Međutim, to nema mnogo efekta na masu i telesne masti. Institut za medicinu preporučuje najmanje jedan sat dnevno umerenih fizičkih aktivnosti za održavanje težine, a najmanje 90 minuta do dva sata dnevno umerenog vežbanja za smanjenje težine .
Arčer kaže da se pacijenti žale kako nemaju dovoljno vremena ali zaboravljaju da je televizor najveći izvor izgubljenog vremena: “Preporuka broj jedan je da isključite televizor i zamenite to vreme šetnjom ili nekom fizičkom aktivnošću”.
Napomena
Iako je ovo istraživanje rađeno u Americi i bavi se “ženskim kućnim aktivnostima”, pouka važi i za žene i za muškarce, a može se primeniti i za naše uslove: treba voditi računa o tome da je za zdravlje i telesnu težinu važno unositi manje kalorične hrane u organizam, a kroz fizičke aktivnosti trošiti više kalorija.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com