Na osnovu stranih iskustava, oko 85% smrtnih slučajeva usled komplikacija od gripa dešava se osobama starijim od 65 godina.
„Simptomi gripa kod starijih osoba često se razlikuju od simptoma kod mlađih ljudi, što može da zavara i pacijente i lekare.“ – izjavila je dr Keip Telbot, vođa jednog nedavnog istraživanja, vanredni profesor na Medicinskom fakultetu Univerziteta Vanderbilt u američkoj državi Tenesi.
Test za grip je obično „spor, komplikovan i skup“, a dijagnozu u velikom broju slučajeva lekari jednostavno zasnivaju na simptomima pacijenta. Istraživači sugerišu da testiranje na grip može biti korisnije kod starijih osoba jer njihovi simptomi mogu biti netipični.
Nedostatak dijagnoze gripa može biti posebno opasan kod starijih osoba, jer su komplikacije verovatnije. Oko 75% hospitalizovanih pacijenata obolelih od gripa su starije osobe.
U slučaju virusne infekcije, najbolji su antivirusni lekovi koje treba dati u roku od 2 dana od početka simptoma.
Detalji istraživanja
Istraživački tim je pregledao podatke za više od 1.400 pacijenata starijih od 18 godina, koji su se lečili u četiri različite bolnice, sa respiratornim oboljenjima ili groznicom.
Analizirani su bris nosa i grla pacijenata upisanih u studiju. Oni su zatim uradili test na grip, koji se bavi genetskim materijalom u virusu i koji je tačniji od „brzog testa“ za grip. Potvrđeno je da je 136 bolesnika stvarno imalo grip. Samo 59 od 136 je bilo testirano na grip, iako su tražili medicinsku negu i prijavili simptome slične gripu.
Među ostalim nalazima ustanovljeno je:
Manje od polovine starijih odraslih prijavilo je uobičajene simptome gripa: groznicu, kašalj i bol u grlu.
Pojava groznice je uobičajeni simptom kada lekari vrše testiranje na grip. Od ispitanih je 73% imalo groznicu. Od onih koji nisu testirani, samo 44% je imalo groznicu.
Mlađi pacijenti su češće testirani na grip od starijih.
Sve u svemu, u samo 28% slučajeva lekari su tražili testove na grip.
Doktori u nekim bolnicama mnogo su češće upućivali pacijente na testiranje na grip nego droktori u drugim bolnicama.
Manje od 3% starijih pacijenata koji su imali respiratornu bolest dobilo je antivirusne lekove, a samo 11% onih koji su imali grip potvrđeno je testom.
Simptomi gripa kod starijih
Ustanovljeno je da jedan broj starijih pacijenata ima (pokazuje) tipične simptome gripa, a jedan broj ne. Veoma često se dešava da starije osobe obolele od gripa ne dobijaju visoku temperaturu ili groznicu.
Takođe, njihovi glavni simptomi mogu biti mali gubitak apetita i mali umor, što se obično povezuje sa godinama i hroničnim bolestima a ne sa gripom. Drugi simptomi kod starijih osoba mogu biti kašalj, kratak dah, bolovi u mišićima, smanjenje telesne težine i malaksalost.
Nalazi su važni zato što imuni sistem starijih osoba ne može da se bori protiv gripa kao kada su ljudi mlađi.
Veliki broj stručnjaka iz Amerike smatra da je potrebno testiranje na grip poboljšati. Testiranje je posebno važno kod hospitalizovanih pacijenata, jer se grip može brzo širiti među drugim pacijentima u bolnicama.
Brzo testiranje se u Americi često radi zato što je jeftinije i brže, ali nije i najpouzdanija metoda.
Sprečavanje gripa kod starijih osoba
Postoje u Americi dve vakcine protiv gripa specijalno licencirane za starije odrasle osobe koje sadrže 4 puta veću količinu aktivnog sastojka nego regularna vakcina koja izaziva jaču imunološku reakciju . Međutim, ako ove dve vakcine nisu dostupne, dobijanje regularne vakcine protiv gripa bolje je nego čekanje „visoke doze“ ili nevakcinisanje, kažu stručnjaci.
Međutim, ne preporučuje se „dupla doza“ obične vakcine ili vakcinisanje protiv gripa više puta u toku sezone jer nema podataka da je takva upotreba sigurna i efikasana.
Pored dobijanja vakcine protiv gripa, svake godine pre novembra (neki lekari sugerišu septembar ili oktobar), dr Keip Telbot savetuje starije osobe da se vakcinišu protiv zpaljenja pluća, što može biti ozbiljna komplikacija gripa.
Kada tražiti pomoć?
Neki starije odrasle osobe često imaju klasične simptome kašlja, groznice i bolove u grlu, što ne mora da znači da se radi o gripu i da se treba javiti lekaru. Ali pomoć treba tražiti ako imate:
otežano disanje
jak suvi kašalj duže vremena
malaksalost
Ako ste zabrinuti zbog jačih simptoma sličnih gripu, prehladi ili zbog virusne infekcije prikladno je tražiti medicinsku pomoć.
Prilikom posete lekaru podsetite ga da proveri da to što osećate nisu simptomi gripa. Ako su vaši članovi porodice, saradnici ili susedi nedavno imali grip, obavestite svog doktora o tome kako bi on preduzeo adekvatne mere.
Napomene
Svetska zdravstvena organizacija, za svaku sezonu gripa preporučuje sastav vakcine jedinstven za severnu hemisferu, a vakcina je sačinjena od aktuelnih sojeva virusa.
U svetu se vakciniše 50% do 70% osoba starijih od 65 godina, a u našoj zemlji samo oko 15%. U starčkim domovima u SAD, vakciniše se preko 80%, a u našoj zemlji oko 12% stanara staračkih domova. Zdravstveni radnici u svetu vakcinišu se od 45% do 50%, a kod nas manje od 10%.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com