Grip spada u veoma zarazne virusne bolesti koje se najčešće javljaju kada im je sezona. Sezona gripa je obično kraj zime – rano proleće, mada epidemija može da počne i u jesen.
Infekcija gripom širi se gornjim disajnim putevima, a ponekad dođe i do zapaljenja pluća.
Svake godine se javi manji ili veći broj obolelih od gripa, a posle svake tri-četiri godine dođe do veće epidemije. Virusi stalno mutiraju, pa se na nekoliko godina javljaju nove vrste gripa, tako da je gotovo nemoguće pronaći univerzalnu vakcinu i zaštiti se od svake vrste gripa.
Simtomi gripa
Najčešći simptomi gripa su:
- povišena temperatura (između 38 i 39 stepeni)
- bol u grlu
- suv isprekidan kašalj
- bolovi u mišićima
- opšti umor, slabost i malaksalost
- zapušen nos
- kijanje
- glavobolja
Iskustva
Grip je najlakše sprečiti: pojačanom higijenom lica i ruku, neizlaganjem infekciji (izbegavanje bolesnika i masovnih okupljanja), zdravim navikama (ne pušiti, šetati na čistom vazduhu) i pravilnom ishranom (vitamini i minerali iz voća i povrća).
Medijska kampanja i upozorenja na većinu ljudi deluje pozitivno tako da treba slušati savete Ministarstva zdravlja, kako bi se sprečila pandemija i smanjile komplikacije.
Dobra organizacija u zdravstvenim organizacijama utiče na to da svi potencijalni bolesnici na vreme počnu sa lečenjem kako bi se izbegle komplikacije.
Vakcinacija u većini slučajeva sprečava inficiranje gripom, ali se za vakcinisanje treba odlučiti pre početka epidemije (jesen).
Svaki tip gripa ima blagu, srednje tešku, težu i tešku formu, pa u skladu težinom forme treba i postupati.
Svaku formu gripa treba ozbiljno shvatiti kako bi se smanjile moguće komplikacije i na vreme preduzele mere.
Rizične grupe
Rizične grupe bi u toku sezone gripa trebalo da se vakcinišu i izbegavaju kontakte sa bolesnicima, kao i skupove (prostorije) sa mnogo ljudi.
U rizične grupe spadaju: bebe, deca, trudnice, astmatičari, gojazne osobe, pušači, dijabetičari, pacijenti koji imaju HIV, imunodificijenciju, deca sa urođenim srčanim manama, srčani i plućni bolesnici, psihijatrijski bolesnici…
Osobe iz rizičnih gripa grip teže prebole, a eventualne komplikacije kod njih mogu izazvati ozbiljne posledice.
Upozorenje
Važno je da pacijenti ozbiljno shvate simptome gripa i što pre se jave lekaru.
Praksa je potvrdila da se komplikacije javljaju ako se na vreme ne potraži savet lekara, ne miruje tokom lakših simptoma bolesti i ne koristi propisana terapiju. Kod većine takvih pacijenata, posle nastupanja komplikacija, nikakve mere i terapije više nisu mogle da pomognu.
Bitno je kod bilo koje vrste gripa ili prehlade što pre se javiti lekaru i striktno postupati po njegovim savetima. Odgovorno ponašanje pacijenata – mirovanje, redovno uzimanje terapije i postupanje po preporukama lekara – važno je u svakoj fazi bolesti.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com