Čitav vek je prošao od Španske groznice, pandemije gripa, koja je odnela više života nego sve bitke u Prvom svetskom ratu, a ovaj virus nije zauzdan. Naprotiv, pojavljuje se iznenada i baci u krevet pola nacije. Ni manjeg virusa ni veće medicinske zagonetke. U trenutku kada razgovaramo u Rumuniji je umrlo već 130 osobe, a jezgro epidemije smatra se grad Prahovo, koje je na granici sa našom zemljom. Priča se da influenca trese i Gruziju, odakle nam je, preko Karpata, stigao u južnu i istočnu Srbiju i oborio mnoge u krevet. U Srbiji, u svakom gradu sa infektivnom klinikom, najmanje je petoro, šestoro pacijenata životno ugroženo i na aparatima za veštačko disanje. U Hrvatskoj je od komplikacija umrlo više od 60 ljudi, u Bosni i Hercegovini 30. U Srbiji je do sada umrlo 29 osoba( u celoj prošloh sezoni bilo je 15 smrtnih ishoda) Izolovan je virus H1N1, isti onaj od koga smo strahovali pre tačno deceniju, nazivajući ga prvo meksičkim, zatim svinjskim i na kraju pandemijskim gripom.
Od primarijusa dr Predraga Kona, epidemiologa i savetnika Centra za kontrolu zaraznih bolesti u Zavodu za javno zdravlje Beograda, velikog poznavaoca ćudi ovog virusa, potražili smo odgovore kakav nas je grip zadesio ove sezone i dokle će trajati njegov pohod.
- Kako naš stari znanac virus H1N1 još nije izgubio svoju moć, to jest epidemijski potencijal?
Istina je da je reč o istom virusu sa kojim smo se sreli u sezoni 2009. i 2010. godine. Sigurno je virus pretrpeo neke izmene, ali one nisu tako značajne. Tako da onaj ko je preležao ovaj virus ili ko je vakcinisan još pre desetak godina, svakako ima neku vrstu zaštite. Isto važi i za osobe koje se redovno vakcinišu. Njihov rizik da se razbole je više desetina puta manji nego što postoji kod osoba koje se nikada ne vakcinišu.
2. Koje je objašnjenje epidemiologa za veliki broj obolelih i umrlih u regionu i Evropi?
Ono što mi sada imamo jesu zaostali repovi te pandemije, kao posledice toga što ni mi, ni ostali u svetu, nismo odmah napravili ozbiljnu barijeru imunizacijom, to jest ostvarenjem plana da vakcinišemo dovoljan broj stanovnika.
3. O kakvom je onda virusu influence reč i zašto na primer Hrvatska ima tako veliki broj prijavljenih smrtnih slučajeva koji se dovode u vezu sa gripom?
Reč je, dakle, o poznatom virusu, a Hrvatska ima tako veliki broj umrlih, jer bolje registruje obolele i umrle. Nažalost, jedan od problema je što mi još nismo naučili kako treba da brojimo žrtve gripa. Kod nas se samo utvrđuje smrtni ishod zbog gripa, ako je preminulom laboratorijskom analizom potvrđeno prisustvo virusa. Osim toga, u Srbiji postoji samo jedna ustanova koja to može da uradi, pa zamislite kolika je muka transport tih uzoraka od bolesnika iz cele zemlje. Nažalost, daleko je veći broj umrlih od zvanično prikazanih.
4. Najviše ugrožava hronične bolesnike i stare osobe, ali videli smo da umiru i mladi u dvadesetim godinama i oni sredovečni. Zašto?
To je opšte poznato za virus H1N1. O tome se nije razmišljalo tokom 2009. i 2010. godine kada su umirali uglavnom mladi ljudi. Umrlo nam je čak deset trudnica! Tada o tome niko nije hteo da piše i priča, a svaki pojedinačni slučaj je bio strašna tragedija. Tada nam skoro uopšte nisu umirali stari ljudi.
5. Svi govore da se grip odlikuje tipičnim simptomima i da se lako postavlja dijagnoza. Da li je tako?
Nije tačno da postoje tipični simptomi i da se lako otkriva: nikad ne može da se postavi dijagnoza ako prethodno nema upozorenja epidemiologa. Da nema registrovanja prijavljenih slučajeva i nadzora nad gripom, iza kojeg stoji mukotrpan rad epidemiologa, nikada ne biste znali šta se dešava. Sigurno da se grip u ranom stadijumu, kada pomoć lekara tražimo na vreme, lakše leči. Takođe, lekari moraju da koriste antivirusne lekove, a njih nema. Ono što smo držali u rezervi je nestalo, tabletama je prošao rok.
6. Šta je glavno oružje u borbi sa gripom?
Pravovremeno lečenje sa antivirusnim lekovima. Država po planu još iz doba pandemije mora da ima rezerve antivirusnih lekova.
7. Čitav vek je prošao od Španske groznice, pandemije gripa, a grip nije stavljen pod kontrolu. Pobeđen je čak i HIV virus, izazivač side. Koliko je medicina napredovala zaista u ovoj oblasti?
Urađeno je tako mnogo toga da je teško očekivati da će ikada da se pojavi pandemija kakva je bila Španska groznica. Ne može virus gripa da se poredi sa HIV-om jer je grip najmasovnija zarazna bolest i od nje umire svake godine ogroman broj ljudi. Bilo bi naravno bolje da imamo bolju, efikasniju i dugotrajnu vakcinu, ali virus menja svojstva i ne može da se stvori vakcina koju bi bilo dovoljno da primimo jednom u životu. Dogodi se da u jednoj sezoni građani dobijaju vakcinu koja nema potpunu efikasnost, jer se u međuvremenu virus promenio. Otprilike se na svakih sedam godina događa promena virusa. Ove sezone to se nije dogodilo i imamo vrlo efikasnu vakcinu. Druga stvar su utisci ljudi koji ovih dana imaju ozbiljnu formu gripa.
8. Nekada smo vakcinisali u Srbiji i pola miliona građana, sada svake godine zdravstveno osiguranje obezbeđuje oko 260.000 doza vakcina iz uvoza. Da li je to dovoljno?
Za efikasnu zaštitu pojedinaca koji žele da se vakcinišu je dovoljna i ova količina koja se nabavlja prema planovima potreba iz domova zdravlja Ove godine interesovanje za vakcinu je bilo daleko veće. Po planu sačinjenom u vreme pandemije: svake godine bi trebalo da vakcinišemo oko milion i po ljudi u Srbiji.
9. Koliko su tačne priče onih koji tvrde da su primili vakcinu a da su se ipak razboleli?
To je nešto potpuno moguće. Skoro polovina onih koji su stariji od 60 godina i koji se vakcinišu, ipak se razbole, jer vakcina kojom mi vakcinišemo je efikasna svega od 30 do 40 odsto. Ako posle ovoga pitate, pa koja je onda svrha vakcinisanja, odgovaram: da se spasi život!
9. Kakva je vaša ocena dosadašnje sezone? Svi govore o niskom epidemijskom potencijalu virusa gripa, a umrli na sve strane. Očekujete li još umrlih i povećanje broja obolelih?
Nažalost, smrt je nešto što prati grip i to u mnogo većoj meri nego što znamo. Mnogo ljudi boluje u svojim kućama, daleko od gradskih centara i ne stignu do bolnica. Da ne pričam da se laboratorijski nalazi uzimaju samo iz nekih bolnica. Svi potcenjuju grip! Posledica toga su smrtni ishodi. Teško je prognozirati bilo šta. Kako će se razvijati i koliko će obolelih na kraju biti, znaćemo tek kada se đaci vrate i provedu nedelju, dve u školama.
Respirator zadnja šansa
– U vreme pandemije, tokom 2009 i 2010. godine nabavljeno je 64 respiratora. Ovaj podatak nije dovoljno poznat. Mislim da su ove mašine efikasne i ima dosta pacijenata koji su bili na veštačkim plućima i koji su zahvaljujući tome „pregurali” grip i ostali živi. EKMO, aparat za ekstrakorporalnu razmenu gasova je savremeniji medicinski uređaj koji pomaže oksigenaciju krvi izvan tela, to jest pluća pacijenta – podseća dr Kon.
Zarazan i bolesnik sa blagim oblikom
– U sadašnjoj epidemiološkoj situaciji osobe koje pripadaju rizičnim grupama ili su hronični bolesnici ili starije osobe, zaista treba da izbegavaju zatvoreni prostor gde boravi mnogo osoba, da ne odlaze u bioskop, pozorišta… Bitno je da osoba koja ima respiratorne tegobe ne odlazi na posao, ali ni da obilazi, ni na kratko, starije ljude, porodice sa malom decom. Treba da ima svest da može da prenese virus, čak i kada ima jako blagu formu gripa. Imamo slučajeve gripa sa ekstremno blagom kliničkom slikom, a mi lekari upućujemo javna obaveštenja i pričamo da grip uvek ide sa visokom temperaturom, što je netačno – ističe dr Predrag Kon.
Koliko je zarazan
– Istina je da se po zaraznosti grip ne može meriti, na primer sa virusom malih boginja. Jedna osoba sa morbilima zarazi od 15 do 18 osoba, a kod gripa jedan bolestan može da zarazi maksimalno dve osobe – podseća epidemiolog
Ne može jedna maska za ceo dan
– Maska nam može biti od koristi u borbi da izbegnemo virus gripa, ali samo pod uslovom da se pravilno koristi. To znači da se često menja, ne može se stalno koristiti ista maska. Kada se dugo nosi ona postane vlažna i postane beskorisna. Treba da se nosi u zatvorenom i treba da je nose oni koji šire virus, na primer kada imaju blagu formu – poruka je dr Kona.
(Olivera Popović, „Politika“)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com