Od početka sezone gripa pa do 1. januara.2017. godine, Institutu za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut” prijavljeno je 70.215 obolelih od oboljenja sličnih gripu, što predstavlja veći broj obolelih u odnosu na isti period prošle sezone. Trend oboljenja sličnih gripu na teritoriji Republike Srbije sada je u porastu – skoro je 1,5 puta više obolelih nego prošle godine u istom periodu.
Dosad su potvrđena 2 tipa virusa influence: A(H3) i B
Najviše obolelih registrovano je u uzrastu od 5 do 14 godina i u uzrasnoj grupi od 0 do 4 godine, a široka je geografska rasprostranjenost oboljenja.
U nekim opštinama već je objavljena epidemija, a nadležna ministarstva su već produžila školski zimski raspust kako bi se smanjio porast broja obolelih od gripa i sličnih infekcija.
Bilo je i nekoliko smrtinih slučajeva hroničnih bolesnika, koji nisu bili vakcinisani, kod kojih se hronična bolest iskomplikovala usled infekcije gripom.
Osnovni simptomi gripa
Influenca ili grip je akutno virusno oboljenje respiratornog trakta gornjih ili donjih respiratornih puteva. Grip prouzrokuju virusi tipa A ili B, a simptomi se javljaju nakon 18-72 sati od infekcije.
Oboljenje je praćeno povišenom telesnom temperaturom, glavoboljom, bolovima u grlu i grudima, bolovima u zglobovima i mišićima, uz kašalj i kijanje.
Najčešći simptomi su blagi i kratkotrajni, a povlače se nakon 2 do 7 dana, a u slučaju komplikacija, kašalj može biti veoma jak, težak i bolan, a temperatura duže vreme povećana.
Kod nekih tipova gripa retke su komplikacije, a nastaju kod manjeg broja osoba i mogu izazvati ozbiljne posledice, pa i smrt.
Mere prevencije
O merama prevencije smo više puta pisali pa podsećamo na reči stručnjaka da je preduslov jačanje imuniteta kroz zdravu ishranu, bavljenje umerenim fizičkim aktivnostima uz izbegavanje bliskih kontakata sa obolelim osobama.
- Držati odstojanje od najmanje jedan metar od drugih osoba na javnim mestima, a naročito od osoba za koje se sumnja da imaju grip.
- Ne posećujte osobe (prijatelje, rođake…) koje su bolesne od neke respiratornih bolesti slične gripu (temperatura, kašalj, glavobolja, malaksalost, kijavica…).
- Pojačajte ishranu voćem i povrćem (vitamini, minerali…).
- Pojačajte mere lične higijene: češće pranje ruku i ispiranje usta i nosa blagim slanim rastvorom u vodi (naročito posle povratka kući).
- Provetravajte prostorije.
- Izbegavajte zagušljive i zadimljene prostorije sa puno posetilaca na malom prostoru.
- Bavite se umerenim fizičkim aktivnostima i šetajte po otvorenom.
- Koristite platnene i papirne maramice za pokrivanje usta i nosa pri kijanju i kašljanju.
- Hroničnim bolesnicima, trudnicama i maloj deci preporučuju se kratkotrajne šetnje na svežem vazduhu, ali što manje izlazaka tamo gde ima mnogo ljudi.
Procene su da će sezona gripa trajati još nekoliko meseci.
Važno je da se građani pridržavaju opštih mera prevencije koje podrazumevaju izbegavanje poseta bolnicama, jačanje imuniteta, kao i da se javljaju doktoru u slučaju pojave simptoma koji traju duže od 3 dana, kao što je povišena temperatura, bolovi u mišićima, zglobovima, kašalj.
U narednom periodu treba obratiti pažnju na posete pacijentima u bolnicama, kao i osobama smeštenim u gerontološkim centrima (domovi za stare, domovi za negu lica sa posebnim potrebama i slično).
Deo opšte zdravstvene kulture jeste ne samo briga o sopstvenom zdravlju već i briga o osobama u okruženju. U ovom periodu, posebnu pažnju treba obratiti prilikom posete obolelih u bolnicama zato što su oni osetljiviji na bilo koju infekciju. Posete pacijenitima treba ili izbegavati ili ih treba ograničiti po dužini trajanja i broju posetilaca.
Šta sa „sumnjivim osobama“?
Ukoliko osoba ima blagi oblik bolesti, preporučuje se izolacija i nega kod kuće do oporavka, uz maksimalno ograničavanje kontakata sa drugim osobama. Za pacijente se preporučuje mirovanje, nadoknada tečnosti, upotreba antipiretika (lekova za sniženje povišene telesne temperature), a upotreba antivirusnih lekova samo po preporuci lekara. Antibiotici nisu delotvorni u lečenju gripa.
U slučaju veoma visoke temperature i pojave otežanog disanja, preporuka je da pacijent odmah ode u ambulantu.
Ponovo prenosimo upozorenje stručnjaka iz instituta „Batut“: „Grip je ozbiljno oboljenje, posebno za osobe sa hroničnim oboljenjima i trudnice, kod kojih grip može da dovede do teških formi bolesti, kao i do smrtnog ishoda.“
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com