Krajem 2011. godine i početkom 2012. godine u nekim evropskim zemljama pojavio se grip tipa influenca A(H3N2) srednjeg intenziteta.
Prema zvaničnim izveštajima, najviše obolelih je na početku godine bilo u Norveškoj, Portugaliji i Grčkoj. U našem okruženju grip je zabeležen kod većeg broja pacijenata u Hrvatskoj, Rumuniji, Bugarskoj, Mađarskoj i Crnoj Gori, ali je procena da je u ovim zemljama grip (epidemija) bio srednjeg intenziteta i u blagom porastu. U Hrvatskoj je do početka marta zabeleženo oko 2.600 slučajeva bolesti sličnih gripu.
Prognoze su da će u okolnim zemljama broj pacijenata od gripa do kraja marta početi da se smanjuje i da neće biti većih komplikacija kod većine pacijenata
Početkom marta 2012. godine, grip se pojavio i u Srbiji, sa prognozom da će trajati negde do kraja marta meseca ili do polovine aprila.
Zvanični izveštaji
Informacije o gripu i eventualnim epidemijama daje Institut za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut" za Srbiju, kao i podatke Svetske zdravstvene organizacije za zemlje Evrope.
Prema martovskom izveštaju, u Srbiji je zabeleženo 5.647 slučajeva oboljenja sličnih gripu, a potvrđeni je 46 slučajeva influence A(H3N2).
Institutu za javno zdravlje Srbije prijavljena je epidemija gripa na teritoriji pirotskog okruga.
Prema zvaničnim podacima prikupljenim do početka marta 2012, najviše obolelih pacijenata bilo je među decom mlađom od 14 godina starosti.
U Evropi je influenca A(H3N2) i dalje dominantan virus, ali se registruje i povećanje virusa influence tipa B.
Intenzitet gripa je ocenjen kao ozbiljan u Švedskoj, a umeren u našem okruženju: Crna Gora, Hrvatska, Rumunija, Mađarska i Slovenija.
Kako bismo se na vreme spremili i izbegli epidemiju širih razmera, podsećamo na simptome gripa i mere prevencije.
Osnovni simptomi gripa
Influenca ili grip (ima ih više vrsta i tipova) je akutno virusno oboljenje respiratornog trakta gornjih ili donjih respiratornih puteva. Grip prouzrokuju virusi tipa A ili B, a simptomi se javljaju nakon 18-72 sati od infekcije.
Oboljenje je praćeno povišenom telesnom temperaturom, glavoboljom, bolovima u grlu i grudima, bolovima u zglobovima i mišićima uz kašalj i kijanje.
Najčešći simptomi su blagi i kratkotrajni i povlače se nakon 2 do 7 dana, a u slučaju komplikacija, kašalj može biti veoma jak, težak i bolan, a temperatura duže vreme povećana.
Kod nekih tipova gripa retke su komplikacije, a nastaju kod manjeg broja osoba i mogu izazvati ozbiljne posledice pa i smrt.
Kod ovogodišnjih aktuelnih vrsta gripa A(H3N2) i B nije zabeležen veliki broj komplikacija, ni u Evropi ni u našem neposrednom okruženju.
Mere prevencije
Podsećamo na mere prevencije koje važe za sve vrste gripa ili influence:
- Držati odstojanje od najmanje jedan metar od drugih osoba na javnim mestima, a naročito od osoba za koje se sumnja da imaju grip.
- Ne posećujte osobe (prijatelje, rođake…) koje su bolesne od neke bolesti slične gripu (temperatura, kašalj, glavobolja, malaksalost, kijavica…).
- Pojačajte ishranu voćem i povrćem (vitamini, minerali…).
- Pojačajte mere lične higijene: češće pranje ruku i ispiranje usta i nosa blagim slanim rastvorom u vodi.
- Provetravajte prostorije.
- Izbegavajte zagušljive i zadimljene prostorije sa puno posetioca na malom prostoru.
- Bavite se umerenim fizičkim aktivnostima i šetajte na otvorenom prostoru.
- Koristite platnene i papirne maramice za pokrivanje usta i nosa pri kijanju i kašljanju.
- Hroničnim bolesnicima, trudnicama i maloj deci preporučuje se što manje izlazaka iz kuće.
Ovih mera bi se trebalo pridržavati u martu i aprilu ove godine, pošto se pretpostavlja da će grip u našim krajevima u to vreme biti srednjeg do umerenog intenziteta.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com