U većini slučajeva inficirani gripom (pa i gripom H1N1) i ne primete da su imali grip, jer je klinička slika veoma blaga, ali neozbiljnost pacijenata (ili neka druga bolest udružena sa gripom) može izazvati veoma ozbiljne komplkacije.
Blaga forma bolesti
Blagi simptomi gripa slični su akutnim respiratornim infekcijama i u početnoj fazi se teško razlikuju od njih.
Najčešći simptomi su: grebanje u grlu, kašalj, curenje iz nosa, zapušen nos, kijavica, umereno povišena telesna temperatura (oko 38 stepeni Celzijusovih) i blaga malaksalost…
Vrlo je važno shvatiti ozbiljno simptome gripa i uz stalno mirovanje koristiti tople napitke i vitamine. Prilikom prvih simptoma gripa, treba se javiti izabranom lekaru bar telefonom ili ići u ambulantu na pregled.
Samoinicijativno lečenje može nas zavarati, pa kada se ustanovi da se stvarno radi o gripu, može biti kasno.
Podsećamo da se blaga i srednje teška forma bolesti (gripa) leči, primenom terapije, u kućnim uslovima uz pomoć lekara.
Dosadašnja iskustva
Svetska iskustva nažalost nismo ozbiljno shvatili, tako da se i kod nas kod nekih pacijenata grip posle nekoliko dana iskomplikovao, pa je bilo i smrtnih slučajeva. Najčešće i najveće komplikacije imali su bolesnici koji se nisu na vreme javili lekaru, pacijenti koji su izbegavali terapiju ili nisu na vreme prihvatali bolničko lečenje.
Rizične grupe
Pokazalo se da se grip može najpre iskomplikovati kod: trudnica, male dece, hroničnih bolesnika, pušača i gojaznih osoba. U rizične grupe spadaju još: plućni bolesnici, astmatičari, neuromuskularni bolesnici, dijabetes tipa 1, HIV, imunodificijencija, deca sa urođenim srčanim manama, srčani bolesnici i lica iz nehigijenskih naselja…
Komplikacije su veće kod ljudi koji su premoreni, pod stresom ili se nepravilno hrane.
Kontrola
Važna je redovna kontrola i stalni kontakt sa lekarom. U slučaju bilo kakvog pogoršanja stanja ili ponavljanja simptoma, treba brzo reagovati.
Srednja, teža i teška klinička slika gripa
Srednja i teška forma gripa se obavezno leči u stacionarnim, bolničkim, uslovima pod stalnim nadzorom medicinskog osoblja.
Teški simptomi gripa mogu izazvati veoma ozbiljne zdravstvene poremećaje sa nesagledivim posledicama.
U težoj fazi bolesti kada je bolest pored kašlja praćena: visokom temperaturom, glavoboljom, malaksalošću, otežanim disanjem i nepravilnim radom srca, pacijent se upućuje na bolničko lečenje. U ovakvim slučajevima dolazilo je do komplikacija ako pacijenti nisu slušali preporuke lekara ili nisu hteli odmah da se jave na bolničko lečenje. Komplikacije prati visoka temperatura, bronhitis, zapaljenje pluća…
Povišena temperatura
Povišena temperatura iznad 38 ili 39 stepeni je veoma ozbiljno upozorenje da se treba pristupiti lečenju. Ono što je važno: treba u svim fazama bolesti uzimati hranu i što više tečnosti kako bi se organizam izborio protiv bolesti i kako ne bi došlo do dehidratacije. Posle pojave povišene temperature potrebno je obavezno mirovanje. Obavezno je mirovanje i posle “smirivanja bolesti“, jer je vraćanje bolesti obično praćeno veoma ozbiljnim komplikacijama.
Napomena
Najvažnije je da pacijenti ozbiljno shvate simptome gripa i što pre se jave lekaru. Bitno je što pre početi sa terapijom, a da saradnja pacijenta i medicinskog osoblja bude maksimalna. Odgovorno ponašanje pacijenata: mirovanje, redovno uzimanje terapije i postupanje po savetima lekara – veoma su važni u svakoj fazi i svakoj formi bolesti.
Komplikacije usled gripa su veoma retke ukoliko se na vreme uoče simptomi i preduzmu brze i adekvatne mere mirovanja i lečenja.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com