Institut za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut“ vrši epidemiološko-virusološki nadzor nad oboljenjima sličnim gripu za sezonu 2013/2014, počev od 40. nedelje 2013. godine (početak oktobra).
Sve do početka 2013. godine, broj oboljenja sličnih gripu i akutnim respiratornim infekcijama u Srbiji kretao se oko 2.000 obolelih, sa relativno malim brojem obolelih od gripa. Ono što je karakteristično za ovu sezonu – najviše obolelih bilo je do starosti 4 godine, odnosno do 10 godina.
Na teritoriji Srbije potvrđeni su virusi gripa tipa A (H1N1) i A (H3N2) i, prema podacima, smatra se da je za sada epidemija gripa niskog intenziteta. Obolelih od gripa trenutno ima u zapadnoj Evropi i Turskoj, ali je i tamo grip relativno niskog intenziteta.
Procenjuje se da će maksimum obolelih od gripa i sličnih oboljenja u Srbiji biti krajem februara i početkom marta 2014. godine.
Stručnjaci savetuju vakcinisanje starijih osoba i dece, a vakcina je dostupna u domovima zdravlja u Republici Srbiji, i to za A i B vrste virusa gripa.
Preporučene mere prevencije su: redukovanje kontakta sa obolelim osobama, održavanje lične higijene, a naročito higijene ruku, i često kratkotrajno provetravanje prostorija.
Saveti
Podesćamo šta sve može pomoći u borbi protiv gripa:
- Perite ruke jer se mnogi virusi prenose prljavim rukama. Prstima se „pokupe bakterije“ i onda se prenesu do ustiju, nosa i očiju. Zato perite ruke sapunom, često i detaljno.
- Najugroženija su: mala deca, starije osobe i trudnice. Vakcina može mnogo pomoći, a komplikacije od gripa mogu biti veoma opasne ako se na vreme ne preduzmu mere.
- Simptomi oboljenja sličnih gripu i akutnim respiratornim infekcijama najčešće su: curenje iz nosa, zapušen nos, kašalj, groznica, povišena temperatura, bolovi u telu i iscrpljenost.
- Preporučuju se lekovi za ublažavanje kašlja, protiv bolova i protiv povišene temperature. Ne treba preterivati sa lekovima, niti piti više različitih ili sličnih lekova. Lekova protiv virusa nema, ali lekovi vam mogu pomoći da lakše prebolite grip.
- Preskočite antibiotike, jer je grip virusno oboljenje. O tome da li, kada treba uzeti i koje antibiotike treba da odluči lekar kako bi se izbegle komplikacije posle dužeg bolovanja.
- Ako ste bolesni, ostanite kod kuće da se odmarate i da ne biste preneli grip drugima. Ako je neko u vašoj okolini bolestan, izbegavajte posete, to naročito važi za decu.
- Koristite maramice za jednokratnu upotrebu dok je neko bolestan u kući, a maramice izbacite posle upotrebe iz sobe kako se virusi ne bi širili. Takođe, češće menjajte peškire i posteljinu u cilju sprečavanja širenja epidemije.
- Prirodni tretmani su kašičica meda za suzbijanje kašlja, čajevi (dosta tečnosti) i supe za grlo i telo. Voće, povrće i vitamini mogu pomoći da se lakše izborite sa gripom.
- Ukoliko kašalj i povišena temperatura traju duže (ili je temperatura izuzetno visoka), obavezno se javite lekaru kako bi se izbegao rizik od komplikacija.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com