Kako se boriti protiv gripa i prehlade?

Virusne infekcije mogu se desiti u svakom trenutku, ali su češće zimi, kada ljudi više vremena provode u zatvorenom prostoru i više su u kontaktu sa drugim ljudima. Peporuke koje važe za Amerikance važe i za nas, i to u isto vreme.

Agencija FDA izveštava da se infekcije respiratornim virusima uglavnom saniraju u roku od nekoliko dana, ali neki virusi mogu dovesti do opasnih komplikacija, naročito za pušače: kašalj koji prekida san, visoka temperatura i bol u grudima.

Za razliku od prehlade, grip dolazi iznenada i traje više od nekoliko dana. U SAD se svake godine više od 200.000 ljudi hospitalizuje sa simptomima gripa, naročito u periodu između decembra i februara.

Najčešći simptomi gripa su glavobolja, suvi kašalj, bolovi u telu i umor, mučnina i povraćanje.

Virus gripa širi se dahom, kašljem i kijanjem. Kao najbolja preventiva u zaštiti od gripa, u Americi se preporučuje vakcina dostupna u vidu injekcije ili nazalnog spreja. Vakcine moraju da se ažuriraju jednom godišnje jer se virusi gripa stalno menjaju. Najbolje vreme za dobijanje vakcine protiv gripa jeste oktobar, mada i kad se dobije malo kasnije, može pomoći u zaštiti od virusa.

Smatra se da osobe starije od 6 meseci, osim izuzetaka, treba da se vakcinišu protiv gripa. Vakcinacija je bitna naročito za: starije osobe, trudnice i decu mlađu od 6 godina, osobe sa hroničnim bolestima i za zdravstvene radnike.

Vakcina za prehladu ne postoji, ali zato mere sprečavanja širenja virusa podrazumevaju:

  • izbegavanje kontakta sa zaraženim osobama
  • zdravu ishranu sa dosta voća i povrća
  • dovoljno sna
  • što manje stresa
  • umerene fizičke aktivnosti
  • uobičajene mere lične i kolektivne higijene
  • redovno provetravanje prostorija

U slučaju bolesti, preporučuje se ispiranje grla slanom vodom, jer to umanjuje upalu grla, i korišćenje pumpica, kako bi se sprečilo eventualno gušenje. Ukoliko dođe do više temperature i jačih simptoma, konsultovati lekara radi dobijanja saveta i obavezno staviti zaštitu za pokrivanje usta prilikom kašljanja i kijanja (mogu se koristiti i papirne maramice, pri kijanju). Takođe, izbegavati alkohol i kofein, jer dovodi do dehidratacije.

Napomene

Pre uzimanja leka, obavezno pročitati uputstvo za primenu. Ukoliko imate određene zdravstvene probleme, kao što je visok krvni pritisak, konsultujte se sa svojim doktorom povodom primene leka. Isto važi i za decu. Nemojte samostalno uzimati lekove, niti po nečijoj preporuci (jer je njima bilo bolje), već uzimajte lekove koje je lično vama preporučio lekar.

Pratite Krstaricu na www.krstarica.com