Prema članku koji je nedavno objavljen u jednom medicinsom časopisu, autori sistematskih revizija sa finansijskim sukobom interesa u većem broju slučajeva pozitivno izveštavaju o efektima lekova koji se koriste za prevenciju i lečenje gripa nego autori istraživanja bez finansijskog sukoba interesa.
Istraživači iz Centra za zdravstvenu informatiku Univerziteta u Novom Južnom Velsu u Sidneju u Australiji, analizirali su 26 sistematskih revizija lekova protiv gripa, od kojih se 13 koristi za sprečavanje i 24 za lečenje gripa, dajući ukupno 37 različitih procena. Pacijente uključene u revizije činili su odrasli, deca i hospitalizovani pacijenti.
U ovoj studiji, dva istraživača su ocenjivala redigovane verzije sistematskih revizija. Ove verzije nisu sadržale imena autora ni informacije o finansijskim sukobima interesa, a nisu im bile dostupne reference, kao ni ime časopisa u kome je objavljena određena revizija. Ova dva istraživača procenjivala su i kategorisala revizije kao one koje su urađene iz koristi ili ne, s tim što su im se mišljenja poklopila u 86% slučajeva, dok je njihovo neslaganje razrešio treći istraživač.
Istraživači su 8 od 37 procena (odnosno 22%) povezali sa finansijskim sukobom interesa, a 12 procena (odnosno 32%) okarakterisali kao koristoljublje. Za 7 od 8 procena (odnosno 88%) koje su u vezi sa finansijskim sukobom interesa, ispostavilo se da su urađene iz koristoljublja, naspram 5 od 29 procena (odnosno 17%) koje nisu u vezi sa finansijskim konfliktima. Kada se revizija bavila procenom lekova za prevenciju i lečenje odvojeno, revizije u vezi sa finansijskim sukobima interesa imale su veće šanse da budu ocenjene kao koristoljublje za obe vrste lekova.
Istraživači napominju da konfliktne procene mogu imati posledice: nepotrebno izlaganje lekovima koji mogu biti od male ili nikakve koristi ako se na kraju ustanovi da je delotvornost leka preuveličana.
Izveštavanje o finansijskim sukobima interesa prilikom sistematskih revizija ne može, dakle, biti dovoljno za ublažavanje efekata naklonjenosti industrije, pa su potrebne dalje mere kako bi se osiguralo da saradnja industrije ne ugrožava naučne dokaze.
Ova istraživanja mogla bi biti korisna i našim zvaničnicima. Trebalo bi uvesti strožu kontrolu i nadzor nad osobama koje odlučuju o lekovima, njihovoj primeni i efikasnosti, jer proizvođači lekova ili distributeri mogu novcem ili na neki drugi način uticati na to da ocene budu povoljnije od realnog stanja stvari.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com