Kada je sezona gripa, obično se prilikom svake prehlade ili kašlja sumnja da je grip, ali nije uvek.
Koja je razlika između gripa i gripu sličnih bolesti?
Grip je zarazna respiratorna bolest uzrokovana virusima gripa koji zaraze nos, grlo i ponekad pluća, a najčešći simptomi su:
• groznica
• kašalj i bol u grlu
• kijanje i curenje iz nosa
• bol u mišićima ili telu
• glavobolje
• umor
Bolesti slične gripu mogu biti sa: povišenom temperaturom, kašljem, bolom u grlu i sa nepoznatim uzrocima.
Kako lekari mogu zaključiti da li imate grip ili bolest sličnu gripu?
Doktor jednostavno odlučuje na osnovu ispitivanja. Bolesti slične gripu mogu biti dijagnoza kada doktor nije siguran o kom se virusu radi na osnovu znaka i simptoma, ili o prehladi ili o drugim respiratornim virusima koji se teško razlikuju od gripa.
Bolesti poput gripa mogu uključiti i druge respiratorne viruse: obični hladni virusi, parainfluenca ili rinovirus, koji mogu izazvati simptome slične gripu. Ali stručnjaci se slažu da je tretman sličan.
Testiranje na grip može biti korisno za neke, ali za većinu ljudi je nepotrebno, jer se preporučuje nega kao da se radi o gripu.
Testovi na grip mogu biti skupi i nepouzdani, a mnogi lekari ih koriste samo kada nisu sigurni u dijagnozu, što je retko slučaj u sezoni gripa.
U većini slučajeva, u zapadnim zemljama zvanični testovi gripa radese ako su pacijenti hospitalizovani sa komplikacijama usled bolesti slične gripu. Postoje i brzi testovi koji su često veoma netačni pa se zato i ne preporučuju.
Kako lečite bolesti poput gripa?
Antivirusni lekovi su opcija lečenja gripa i sličnih bolesti. Oni mogu smanjiti simptome i skratiti vreme kada ste bolesni za dan ili dva. Najefikasniji su kada se uzimaju u roku od 48 sati od početka simptoma, mada mogu pomoći u borbi protiv komplikacija gripa kada se daju nakon toga.
Bez obzira na to da li imate grip ili bolest sličnu gripu, preporučuje se:
Pijte puno tečnosti zbog dehidratacije.
Odmor i dosta spavanja. Vaše telo treba da se oporavi.
Uzmite lekove za temperaturu, protiv bolova i lekove protiv gripa za lečenje različitih simptoma, kao što su kjanje i kašalj.
Koristite vruću kupku i inhaliranje vrućom parom kako biste navlažili sluznicu, otvorili sinuse i ostvarili drenažu ako su kanali zapušeni.
Doktori kažu da je važno znati da antibiotici neće pomoći protiv virusa pošto samo tretiraju bakterijske infekcije. Antivirusni lekovi mogu biti opcija za lečenje i gripa i gripu sličnih bolesti.
Mnogi pacijenti žele da idu kući sa antibioticima, ali grip ili bolest koja je slična gripu – više je nego verovatno izazvana virusom, tako da vam ne treba antibiotik. Uzimanje antibiotika koji vam nije potreban može uzrokovati otpor na antibiotika, a zatim, ako imate pneumoniju, na primer, možda lekari neće imati dobre lekove ili bilo koji lek za lečenje infekcije.
Šta bi trebalo da uradite ako mislite da imate grip ili bolest sličnu gripu?
Kod inače zdravih pacijenata grip ili virusna infekcija slična gripu, bićete bolesni u trajanju od nekoliko dana do 2 nedelje. Ako su simptomi pojačani, potražite savet doktora i raspitajte se o antivirusnim lekovima. Kada su simptomi blagi, „odležite“ u kući nekoliko dana bez komplikacija.
Ako ste hronični bolesnik ili ako ste trudni ili imate druge rizične uslove, verovatno ćete dobiti ozbiljnije infekcije i možda hospitalizaciju (retko se dešava čak i smrt od komplikacija od gripa), tako da stručnjaci smatraju da je tada obavezno ozbiljno shvatiti bolest i obratiti se lakaru.
Ako ste izloženi visokom riziku, idite ranije doktoru. Hronični bolesnici (dijabetes, kardiovaskularne bolesti, astma…), deca ispod 2 godine ili osobe starije od 65 godina, ne treba da čekaju već treba što pre da se obrate doktoru i dozvole im da odluče da li treba da se leče antivirusima.
Kada mogu da se razbolim od gripa ili sličnih bolesti?
Zdravstvene institucije u zemlji vrše epidemiološki nadzor nad gripom i bolestima sličnim gripu u toku sezone gripa, koja može početi već u oktobru ili novembru i trajati do maja, ali generalno, vrhunac je između decembra i februara. Stanje se prati i kada broj pacijenata sa gripom ili sličnim bolestima bude relativno veliki preduzimaju se pojačane mere.
Kojih komplikacije se treba paziti?
Groznica i visoka temperatura relativno brzo prođu, ali ne brinite ako se kašalj drži neko vreme jer je potrebno duže vreme da se bronhijalni kanali i sinusi smire. Trebalo bi da se primeti opšti trend poboljšanja nakon nekoliko dana. Ako vaša groznica traje nekoliko dana ili ako imate kašalj koji se pogoršava, posetite doktora.
Drugi znaci komplikacija uključuju simptome koji se poboljšavaju, a zatim se pogoršavaju, češće suzenje očiju, curenje iz nosa ili groznica koja nestaje, a zatim se vraća. To mogu biti znaci sekundarnih infekcija, a odmah treba pozvati doktora.
Koja je najbolja prevencija?
Doktori smatraju da je najbolja stvar koju možete učiniti kako ne biste postali bolesni, vakcinisati se protiv gripa na početku sezone, a to je besplatno. Vakcina vas štititi od gripa, ili može učiniti simptome manje ozbiljnim (smanjuje broj dana provedenih u bolnici, smanjuje komplikacije i smrtnost).
Ako imate dijabetes, bolesti pluća, srčana oboljenja ili neko drugu hroničnu bolest koja smanjuje vaš imunološki sistem, ili ako ste stariji, takođe treba da izbegnete opasnoti epidemija gripa. Ako imate ovakve bolesti a ne vakcinišete se i dobijete grip, verovatnije ćete dobiti komplikacije od gripa, kao što je upala pluća i dobiti bolničku negu.
Ako se razbolite, uradite što je moguće kako biste sprečili da bolest širite na druge. Respiratorne infekcije su veoma zarazne, počevši od nekoliko dana pre nego što se pojave simptomi do nekoliko dana posle oporavka.
Izbegavajte bliske kontakte sa ljudima, ostanite u krevetu ili se odvojite od svoje porodice, cimera ili najbližih, tako da bolest ne prenesete svima ostalima.
Ostanite kod kuće. Ne idite na posao, u školu, u teretanu, na javne skupove dok su vaši simptomi ozbiljni, jer ne treba da širite bakterije.
Pokrivajte usta i nos rukom ili maramicom kada kašljete ili kijate kako biste sprečili širenje virusa.
Perite često ruke i izduvajte tom prilkom nos. Ovo pomaže zadržavanju klica.
Izbegavajte dodirivanje neopranim rukama nosa, očiju i usta, jer se bakterije često šire kada to radite nakon što dodirnete nešto kontaminirano.
Očistite i dezinfikujte zajedničke površine kod kuće, rane površine ili klupe u školi, pogotovo kada je neko bolestan, da se klice ne bi širile.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com