Novi grip, svinjski grip i meksički grip – sve su to nazivi koja se koriste za grip pod oznakom H1N1.
Povodom vakcine protiv meksičkog gripa digla se velika prašina i postoji mnogo stavova za i protiv vakcine.
Sadržaj i kvalitet vakcine i dalje su prekriveni velom tajne, pa iznosimo odgovore na veoma često postavljana pitanja, a vi sami odlučite hoćete li se vakcinisati protiv gripa.
Da li H1N1 vakcina u sebi sadrži timerosal?
H1N1 vakcina, proizvedena 2009. godine, postoji u tri osnovna oblika: u vidu nazalnog spreja, jednodoznih injekcija i višedoznih ampula. Od sva tri oblika jedino višedozne ampule sadrže timerosal, supstancu sa zaštitnom ulogom koja sprečava kontaminaciju ampule. Pre nego što je timerosal uključen u vakcinu, povremeno je bilo slučajeva loših reakcija na vakcinu usled kontaminacije ampule.
Temeljna istraživanja su pokazala da više ne dolazi do pojave nepredviđenih reakcija i neželjenih pojava kod dece i odraslih koji prime vakcine sa timerosalom.
Sam timerosal sadrži živu u jednom od svojih oblika, tačnije etil-živu, koja ipak nije u tolikoj meri toksične prirode kao ostali oblici žive.
Osobama koje bi želele da izbegnu ovu vakcinu (sa timersolom) preporučuje se da bez razmišljanja prihvate jednu od ostale dve vrste H1N1 vakcine.
H1N1 vakcina iz 1976. godine nije bila bezbedna. Zašto onda verovati da vakcina iz 2009. godine jeste?
Vakcina iz 1976. godine bila je povezana sa brojnim bezbedonosnim problemima i komplikacijama. Ono što je ohrabrujuće jeste da od tada nijedna vakcina protiv gripa nije izazivala slične komplikacije. I pored toga, stručnjaci smatraju da u teoriji H1N1 vakcina ipak ima potencijal da izazove komplikacije slične kao vakcina iz 1976. godine, ali samo jednom u milion slučajeva. Teorijski rizik za nuspojave mora biti uravnotežen u odnosu na opasan karakter virusa H1N1 gripa. Do sada je već zabeležen veliki broj smrtnih slučajeva od novog gripa, i to uglavnom do tada potpuno zdrave dece i dece bez ikakvih evidentnih poremećaja.
Stručnjaci i naučnici takođe ističu da uvek postoji izuzetno veliki rizik kada je grip u pitanju, kao i teoretski rizik (mnogo manji) kada je reč o vakcinama protiv gripa.
Godine 1976. rizik za izbijanje gripa bio je samo teoretski. Uprkos tome što je tada u jednoj od vojnih baza u Americi došlo do izbijanja epidemije H1N1 svinjskog gripa izuzetno pogubnih razmera, virus kao takav nikada se nije dalje proširio. Ipak, virus svinjskog gripa iz 1976. godine puno se razlikuje od virusa iz 2009. godine koji predstavlja svojevrsnu kombinaciju virusa koji je evoluirao kod ptica, ljudi i svinja. Za razliku od gripa iz 1976. godine, virus iz 2009. izazvao je epidemiju jako velikih razmera.
Da li nam je na adekvatan način objašnjeno i rečeno šta proizvođači stavljaju u vakcinu?
Oznake na vakcinama nisu nimalo jednostavne za tumačenje, pogotovu za ljude koji nisu ni na kakav način upoznati sa medicinom i svim što je sa njom u vezi. Kako bi se javnost ipak dovoljno upoznala sa sastavom vakcina, Svetska zdravstvena organizacija redovno objavljuje putem sredstava javnog informisanja dodatne informacije, uključujući i sastav vakcina, kako bi ljudi ipak znali šta tačno unose u organizam putem vakcine. Ukoliko vam ni to nije dovoljno, možete se informisati o tačnom sastavu H1N1 vakcine protiv svinjskog gripa.
Kome preporučiti vakcinu?
Iz svih analiza i saopštenja, može se zaključiti da su komplikacije usled virusa meksičkog gripa mnogo verovatnije i mnogo opasnije od mogućih komplikacija izazvanih vakcinom protiv gripa. Na osnovu toga se može zaključiti da bi vakcinu trebalo preporučiti osobama koje su najizloženije virusima: medicinsko osoblje, radnici u gradskom prevozu, taksisti, osoblje na aerodromima, osoblje na carini, radnici u javnim službama, prodavci na pijacama i u trgovinama…
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com