Od početka nadzora nad gripom, 3. oktobra 2016. godine, Institutu za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut” prijavljeno je 117.315 obolelih od oboljenja sličnih gripu, što predstavlja veći broj obolelih u odnosu na prošlu godinu.
Ohrabrujuće je da je trend oboljenja sličnih gripu – u opadanju. Najviša uzrasno-specifična stopa registrovana je u uzrastu od 0 do 4 godine, a potom u uzrasnoj grupi od 5 do 14 godina.
Registruje se srednji intenzitet aktivnosti virusa gripa i široka geografska rasprostranjenost oboljenja u populaciji. Pretpostavke su da će grip i slična oboljenja potrajati još skoro dva meseca.
Do sada je Institutu za javno zdravlje Srbije prijavljeno deset smrtnih ishoda koji se mogu dovesti u vezu sa obolevanjem od gripa. Svi umrli bili su hronični bolesnici i prethodno nisu bili vakcinisani protiv gripa, dok je za četiri osobe status nepoznat.
Potvrđena su 2 tipa virusa influence: A(H3) i influenca tipa B.
Iskustva i preporuke
Uzimajući u obzir karakteristike prenosa virusa gripa, pored jačanja imuniteta, preporučuju se mere prevencije: izbegavanje bliskih kontakata sa obolelim osobama, redovno pranje ruku, izbegavanje dodirivanja očiju, nosa i usta prljavim rukama, higijena disajnih puteva, često provetravanje prostorija, izbegavanje boravka u zatvorenim prostorima gde se nalazi veliki broj ljudi i održavanje higijene prostora u kojima radimo.
Trenutna iskustva iz naše zemlje, Evrope i Amerike ukazuju na to da su najugroženiji: veoma mladi, starije osobe, hronični bolesnici i trudnice. Činjenica je da najugroženije grupe, a naročito trudnice, treba mnogo više da se paze infekcije, odnosno da majke čuvaju svoju malu decu.
Nije lako sačuvati se od virusa, ali čim se pojave simptomi, treba mirovati i voditi računa o ishrani. Ukoliko osoba ima blagi oblik bolesti, preporučuje se izolacija i nega kod kuće do oporavka, uz maksimalno ograničavanje svih kućnih i drugih kontakata.
Do sada registrovani sojevi gripa na svu sreću ne spadaju u „najgore“ sojeve, tako da su i procene da posledice neće biti sa komplikacijama. Iskustva pokazuju da su manje obolevale vakcinisane osobe, a i komplikacije od gripa kod vakcinisanih osoba znatno su manje nego kod nevakcinisanih.
Potrebno je znati da kod gripa antibiotici neće pomoći, već da ih lekari prepisuju samo kada se sprečavaju bakterijske infekcije. Kod komplikacija se u krajnjim slučajevima, samo po preporuci lekara, koriste i jaki antivirusni lekovi koji mogu pomoći hroničnim bolesnicima (bolesti srca i bolesti pluća).
Stručnjaci podsećaju da je kod respiratornih infekcija jedna od čestih i najopasnijih komplikacija upala pluća. Kod svakog pogoršanja kliničke slike bolesti, višednevnih većih temperatura ili bilo kakvog početka komplikacija, najvažnija je brza lekarska intervencija, a po potrebi i hospitalizacija.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com