Rasprostranjeno je mišljenje da boravak u hladnoj prostoriji ili na otvorenom prostoru po hladnom vremenu sobom nosi veliki rizik za prehladu. Takođe, činjenica je da postoji veći broj virusa u zimskom nego u letnjem periodu, što vodi takvom razmišljanju.
Veliki broj ljudi razgraničava prehladu od virusa, što je pogrešno. Treba znati da se ne možete prehladiti od hladnoće. Prehlada je posledica delovanja jednog od mnogo različitih vrsta virusa. Najčešći uzrok prehlade jesu rinovirusi, koji postoje u više od stotinak različitih oblika i vrsta. Neki oblici rinovirusa aktivniji su tokom jesenjih i zimskih dana, pa su u stvari oni glavni uzroci prehlade, a ne hladnoće.
Prehlada se dobija kao i svaki drugi virus udisanjem čestica iz vazduha koje su tu dospele kao posledica kašlja ili kijanja, dodirivanjem ruku zaražene osobe ili dodirivanjem površina na kojima se virus zadržao, a virus može preživeti nekoliko sati na skoro svim površinama.
Danas je rasprostranjenost prehlade (rinovirusa) veoma velika. Odrastao čovek u proseku doživi dve do tri prehlade godišnje. Oporavak najčešće traje od jedne do dve nedelje, a mnogi se izbore sa prehladom sami, bez odlaska lekaru.
Savet za lečenje od prehlade jeste utopljavanje odećom, topli napici (čajevi i supe), odmor i razne vrste rastvora, kapi za nos ili sirup za grlo. Lekovi se baš i ne savetuju sve dok ne dođe do jačih simptoma infekcije. Pojačani simptomi mogu oslabiti imuni sistem organizma, čime organizam čine ranjivijim za skoro svaki virus ili infekciju.
Na kraju, zaključak je da je prehlada u stvari blaži oblik virusne nfekcije i da je shodno tome i treba lečiti.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com