Naučnici kažu da virusi gripa i dalje nisu pod kontrolom, a nova pandemija lako bi mogla da uništi svetsku populaciju, prenosi BBC.
S obzirom na tendenciju mutacije virusa i njegovu stalnu prisutnost u prirodi, a prirodno se javlja kod ptica s divljih voda, stručnjaci se slažu da je samo pitanje vremena kada će se pojaviti nova vrsta virusa – jednako zarazna i smrtonosna kao i španski grip, a možda čak i gora.
Podsetimo, u roku od 4 meseca španski grip, upamćen u istoriji medicine kao najsmrtonosniji, proširio se svetom i bilo je mrtvo oko 5 posto stanovništva. Uzročnik je bio podtip ptičjeg gripa H1N1 i od kog su ljudi umirali u roku od nekoliko sati do nekoliko dana.
„Pandemije gripa slične su zemljotresima, uraganima ili cunamijima – nikad se ne zna koliko će biti jake“, kaže Majkl Osterholm, direktor Centra za istraživanje i politiku infektivnih bolesti na Unoverzitetu Minesota.
„Ideja da se više neće ponoviti 1918. godina je – glupa„, kaže on, iako se slaže da je to nemoguće predvideti, ali se bar može nagađati.
Stvarnost je dakle, da će virus sigurno izaći. Jednom kad se to dogodi, krenuće širom sveta i, s obzirom na mobilnost ljudi, za nekoliko nedelja dospeće na razne krajeve sveta“, kaže profesor epidemiologije i biostatistike i dodaje: „Zaraženi pacijent širi virus dan pre nego što i sam oseti prve simptome“.
Budući da se broj ljudi na planeti više nego učetvorostručio u posljednjih sto godina, verovatno je da bi bilo i više smrtnih slučajeva.
Ako je 1918. godine ubio 50 miliona ljudi, ovoga puta moglo bi biti više od 200.000.000 mrtvih širom sveta.
„To je jako mnogo mrtvačkih vreća. Prvo što bi se moglo dogoditi jeste da ih ponestane“, kaže prof. Čouel.
„Danas nemamo dovoljno antivirusnih lekova ni za najbogatiju zemlju na svetu, a to je Amerika, pa šta onda očekivati za jednu Indiju, Kinu ili Meksiko?“, pita se prof. Čouel i kaže da su lekovi koje imamo manje delotvorni.
Kad bi se danas pojavila pandemija slična onoj iz 1918. godine, gradovi širom sveta najverovatnije bi doživjeli kolaps. Preduzeća i škole bi se zatvorili; javni prevoz ne bi radio; isključila bi se struja, a mrtva tela bi se gomilala na ulicama. Prekinulo bi se snabdevanje hranom i lekovima koji sad spasavaju živote, poput onih protiv dijabetesa, srčanih bolesti ili imunosupresivnih lekova.
Ogroman gubitak mladih ljudi i sredovečnih osoba mogao bi u tom slučaju da ugrozi i svetsku ekonomiju.
Uprkos svim lošim vestima, ipak postoji jedna šansa za spas: univerzalna vakcina za grip.
„Studije su u toku, pa se nadamo da će, u trenutku kad se pojavi takav virus, vakcina biti spremna. Zasad još nismo u tome uspeli“, kaže prof. Vebster.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com