Grip i virusne infekcije slične gripu obično su bezazlene. Simptomi gripa najčešće traju nekoliko dana sa povišenom temperaturom, kijanjem ili kašljanjem. Često je dovoljno mirovanje, vitaminska ishrana, topli čajevi i utopljavanje, a ponekad lekovi protiv bolova i protiv povišene tempreature. Antibiotici se preporučuju samo ako se nešto iskoplikuje i kao preventiva ako se očekuje bakterijska infekcija.
Međutim, grip ili slične infekcije mogu da se iskomplikuju pa da dođe do upale pluća, pada imuniteta, sepse, pa čak se nekad dešava (mada retko) i smrtni ishod.
Zato je važno obratiti se na vreme lekaru ako su simptomi infekcije jači nego uobičajeno ili ako se posle relativnog smirenja ponovo jave. Kada nastupe komplikacije i sporo se raguje, kasnije ne pomaže ni bolničko lečenje, pa naizgled bezazlena infekcija dobije fatalan epilog za svega nekoliko dana.
Smrtonosni grip
Ljudi često ne pomišljaju na to da i mlade odrasle, relativno zdrave osobe, mogu biti ranjive na grip, ali teorijski svako može umreti od gripa i njegovih komplikacija.
Kao primer, navodimo zvanične podatke da je između 12.000 do 56.000 ljudi u SAD umrlo od uzročnika povezanih sa gripom i bolesti sličnih gripu u periodu od 2010. do 2014. godine. U Americi su najveći aktivisti i borci za što veću informisanost o gripu i vakcinaciju protiv gripa članovi porodica koji su imali smrtne slučajeve zbog posledica komplikacija gripa.
Rizične grupe ljudi podložnih komplikacijama od gripa:
– Ljudi sa osnovnim zdravstvenim stanjima, kao što su srčani ili plućni hronični bolesnici
– Deca mlađa od 5 godina, a posebno mlađa od 2 godine
– Odrasle osobe starije od 65 godina
– Trudnice i porodilje (dve nedelje nakon porođaja)
– Osobe smeštene u staračke domove ili u ustanove za dugotrajnu negu
Što se tiče našeg područja, i kod nas određeni broj pacijenata ima komplikacije od respiratornih infekcija (grip ili slične infekcije). Prema zvaničnim informacijama instituta „Batut“, u Srbiji je do sredine januara registrovan nizak intenzitet aktivnosti virusa gripa i sporadična geografska rasprostranjenost, mada se ovih dana broj obolelih povećava (ali ne dramatično). Pored raznih respiratornih infekcija koje su prisutne, preovladava virus gripa tip B.
Ove godine u našoj zemlji stanovništvo se vakciniše trovalentnom vakcinom protiv gripa na osnovu preporuka Svetske zdravstvene organizacije koji virusi gripa se očekuju u Evropi i na našem području. Trovalentna vakcina odnosi se na tri tipa virusa gripa: A(H1N1), A(H3N2) i B .
Stručnjaci i zvaničnici naglašavaju da vakcinacija u velikom broju slučajeva štiti od gripa, a da su ako vakcinisana osoba čak i oboli od gripa ili od slične virusne infekcije, simptomi veoma blagi, a komplikacije gotovo isključene.
Komplikacije
Stručnjaci naglašavaju da su za mnoge pacijente simptomi gripa veoma blagi, „ali postoji podgrupa pacijenata, naročito onih sa osnovnim hroničnim bolestima ili najmlađa ili najstarija populacija stanovništva , koja potencijalno može dobiti mnogo ozbiljnije komplikacije.“
Retko se dešava da grip nastupi sa poteškoćama u disanju i brzo napreduje i da čak postane fatalan.
Osobe koje imaju osnovne bolesti treba odmah da se obrate lekaru čim primete simptome slične gripu ili ako se blagi simptomi pogoršaju.
Podizanje nivoa svesti
Problemi sa gripom: relativno mali broj osoba vakciniše se na početku sezone (jesen). Čak je i u Americi broj vakcinisanih protiv gripa relativno mali tako da je samo oko četrdeset posto Amerikanaca (dece i odraslih) vakcinisano protiv gripe od novembra 2017. godine.
Često čujemo da se ljudi ne trude da se vakcinišu zato što misle da to nije efikasan način.
Stručnjaci kažu da se na početku svake godine proceni koji će tipovi gripa biti najverovatniji pa se protiv tih tipova i vrši vakcinacija. Procene i razvoj situacije ponekad se ne podudaraju sto posto, ali postoji i druga činjenica: „nekakva zaštita je bolja nego nikakva.“
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com