Ovih dana svet je obišla vest o pojavi epidemije obolelih usled virusa ebola u Gvineji, na zapadu Afrike. Do pisanja ovog priloga, registrovano je 127 slučajeva, a 83 je umrlo.
Podsećamo da je virus ebola prvi put identifikovan u Kongu i Sudanu 1976, kada je tokom epidemije bilo dosta smrtnih slučajeva. Virus je dobio ime po reci Ebola, na čijim su se obalama pojavili prvi slučajevi obolelih.
Virus koji se nedavno pojavio nazvan je „ebola Zair“ i ta vrsta virusa je jedna od najsmrtonosnijih, sa oko 90% smrtnosti kod obolelih. O ovoj vrsti (soju) virusa još nema dovoljno medicinskih podataka, pa nije poznato kako bi pacijenti podneli infekciju sa pravovremenom negom i lečenjem u adekvatnim medicinskim uslovima, pošto je pretpostavka da bi u „boljim“ uslovima za pacijente smrtnost bila manja.
Početni simptomi slični su gripu: visoka temperatura, bolovi u mišićima, glavobolja, bol u grlu, malaksalost. Kasniji simptomi tokom pogoršanja bolesti su: povraćanje, proliv, unutrašnja i spoljašnja krvarenja, oštećenje bubrega i jetre.
Posle inficiranja virusom, obično 2-3 nedelje kod pacijenata nema nikakvih simptoma. Karakteristično je da se posle pojave prvih simptoma, bolest naglo razvija, tako da smrt nastupa za 7 do 14 dana. Kod osoba koje prežive i nadvladaju virus, on se zadržava u telu još nekoliko nedelja.
Stručnjaci napominju da je virus ebola zarazan kao i slične bolesti: prehlada, grip ili male boginje… Bolest se prenosi: bliskim dodirom putem kože i putem telesnih tečnosti, sa životinja na ljude ili sa osobe na osobu. Virus se može preneti indirektno: priborom i posuđem za jelo, hranom, peškirima, posteljinom i vešom.
Ključna poruka za prenos virusa je: smanjiti kontakte sa „sumnjivim životinjama i ljudima“, sprečiti prenos telesnim tečnostima (kašalj i kijanje) i povećati mere lične i kolektivne higijene.
Do sada se bolest uglavnom javljala u Africi u raznim oblicima, dok je u Evropi ranijih godina zabeleženo nekoliko pojedinačnih slučajeva, i to, prema vestima, „usled laboratorijskih grešaka“.
Za sada u svetu još nema pouzdane vakcine protiv ebole, jer virus mutira, a eksperimenti sa vakcinom su rizični za razvoj novih vrsta još opasnijih virusa.
Upozorenja se naročito odnose na ljude koji putuju u Afriku. Oni treba da se konsultuju sa zdravstvenim radnicima u kojim krajevima postoji opasnost od virusa i o merama prevencije. Takođe je za državne organe važan nadzor nad osobama koje dolaze iz ugroženi krajeva.
Zdravstveni radnici upozoravaju na opasnost od ilegalno uvezenih životinja ili mesa, pogotovu iz epidemijom zahvaćenih krajeva.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com