Pandemija gripa H1N1 imala je svoj vrhunac i nećemo raspravljati o pitanjima odakle i kako se pojavio grip, da li je trebalo proglasiti pandemiju, da li je vakcina bezbedna, koliko je vakcina korisna, da li postoji "farmako-mafija", da li je bilo zloupotrebe, da li je neko na gripu zaradio, zašto je grip relativno brzo dostigao vrhunac, da li je bilo malo ili mnogo žrtava…
Iz pandemije meksičkog gripa (svinjskog gripa) mogu se izvući pozitivna iskustva o tome šta raditi kada ponovo dođe neki stari ili novi grip.
Zvanični podaci
U trenutku pisanja ovog teksta, prema zvaničnim podacima Ministarstva zdravlja Republike Srbije, potvrđeno je 705 slučajeva obolevanja od gripa H1N1, a od toga su registrovana 83 smrtna ishoda. U toku tri meseca, kada je grip bio na vrhuncu, obolevalo je prosečno desetak osoba dnevno u Srbiji, a svakoga dana je beležen po jedan smrtni ishod (izazvan posledicama gripa).
Iskustva
Svaki grip je najlakše sprečiti: pojačanom higijenom, neizlaganjem infekciji, zdravim navikama i zdravom ishranom. Medijska kampanja i upozorenja na većinu ljudi deluje pozitivno tako da je sprečena mnogo veća pandemija i smanjen broj mogućih smrtnih ishoda obolevanja od gripa.
Dobra organizacija u zdravstvenim organizacijama prilikom pandemije gripa utiče na to da svi potencijalni bolesnici na vreme počnu sa lečenjem kako bi se izbegle komplikacije.
Vakcinacija u većini slučajeva sprečava inficiranje gripom, ali vakcinisanje treba vršiti pre početka epidemije (pre izlaganja virusima).
Svaki tip (vrsta) gripa ima blagu, srednje tešku, težu i tešku formu, pa u skladu težinom forme treba i postupati.
Kod svake forme gripa treba shvatiti ozbiljnost mogućih komplikacija i na vreme preduzeti mere.
Blaga forma bolesti ima simptome – kašalj, blago povišena temperatura, kijavica, a lekari savetuju pacijentu mirovanje, čajeve, vitamine ili prepisuju potrebne lekove. Za ovu formu bolesti kućno lečenje sa mirovanjem najčešće donosi pozitivne rezultate. Kod svake forme gripa potrebna je redovna kontrola, a u slučaju pogoršanja brzo reagovanje.
Srednje teška forma gripa iziskuje ambulantni pregled i terapiju lekovima (i izolaciju). U ovoj fazi bolesti vrše se detaljnije analize i pacijentima se propisuje "jača" terapija, kako ne bi došlo do zapaljenja pluća i teških komplikacija.
Teža i teška klinička slika gripa je, pored kašlja, praćena visokom temperaturom, glavoboljom, malaksalošću, otežanim disanjem, nepravilnim radom srca… U takvim slučajevima pacijent se obavezno upućuje na bolničko lečenje.
Rizične grupe
Razvoj bolesti i način lečenja zavise od mnogo faktora, tako da ne postoji jedinstveni način lečenja i postupaka.
Hronični bolesnici treba da vode mnogo više računa o infekciji gripom. Rizične grupe su i mala deca, trudnice, plućni bolesnici, astmatičari, gojazne osobe, pušači, dijabetes tipa 1, HIV, imunodificijencija, deca sa urođenim srčanim manama, srčani bolesnici, psihijatrijski bolesnici…
Napomena i upozorenje
Najvažnije je da pacijenti ozbiljno shvate simptome gripa.
Praksa je, nažalost, potvrdila da su kod većine pacijenata kod kojih se grip završio smrtnim ishodom bili prisutni nedisciplina i neodgovornost, jer se nisu javili na vreme lekaru, nisu mirovali ili nisu koristili propisanu terapiju. Kod većine takvih pacijenata, posle nastupanja komplikacija, nikakve kasnije mere i terapije nisu mogle da pomognu.
Bitno je kod bilo koje vrste gripa ili bolesti slične gripu što pre se javiti lekaru i striktno postupati po savetima lekara. Saradnja pacijenta i medicinskog osoblja treba da bude maksimalna. Odgovorno ponašanje pacijenata – mirovanje, redovno uzimanje terapije i postupanje po savetima lekara – veoma je važno u svakoj fazi bolesti.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com