Kao što je većina nas upoznata, grip predstavlja bolest respiratornih organa zarazne prirode koju izaziva virus. Vakcine protiv gripa setimo se obično kada virus zakuca na vrata, a to je obično na prelasku jeseni u zimu.
Intenzitet stanja, odnosno bolesti, varira i može biti blage, kao i jako ozbiljne, a u pojedinim slučajevima čak i fatalne prirode. Stoga je najpreporučljivi način zaštite protiv ove bolesti vakcinisanje, i to svake godine.
Kako biste bili u mogućnosti da steknete što potpuniju sliku o čitavoj bolesti, iznećemo neke statističke podatke.
Statistika
Prema statističkim podacima, u Americi svake godine u proseku:
- 5-20% ukupne populacije biva zaraženo virusom gripa
- više od 200.000 osoba biva hospitalizavno usled ozbiljnosti stanja, kao i usled komplikacija do kojih dođe u počentim fazama gripa
- ppibližno 36.000 osoba godišnje izgubi život od samih posledica gripa
Kritične grupe
Pojedine grupe osoba, poput onih u godinama, manje dece i trudnica, kao i osobe koje pate od oređene bolesti hroničnog tipa poput astme, dijabetesa ili nekog od srčanih oboljenja – predstavljaju kritičnu grupu kod koje je rizik za razvoj komplikacija usled sezonskog gripa znatno povećan.
Koje bi osobe najpre trebalo vakcinisati?
Uopšteno govoreći, otprilike svako ko želi da umanji mogućnost i izbegne sezonski grip, trebalo bi da se vakciniše. Ipak, određeni ljudi bi to trebalo da rade svake godine, bez izuzetka, upravo zbog toga što spadaju u rizičnu grupu ili zbog toga što žive ili se brinu o osobi koja takođe pripada gorepomenutoj grupi ili je već pod uticajem samog gripa.
Osobe koje se moraju vakcinisati svake godine, bez izuzetka:
- deca starosti od 6 meseci pa sve do 19 godina
- trudnice
- osobe starije od 50 godina
- osobe koje pate od nekog od hroničnih oboljenja
- osobe koje žive u staračkom domu i ostalim ustanovama za dugoročno zbrinjavanje ljudi
- osobe koje žive ili vode brigu o osobama koje spadaju u rizičnu grupu, tj. medicinski radnici, osobe odgovorne za osobe koje pripadaju kritičnoj grupi
- roditelji ili osobe odgovorne za decu mlađu od 6 meseci, s obzirom na to da su deca ove dobi previše mlada za vakcinisanje
Vrste vakcine
Postoje dve različite vrste vakcine protiv sezonskog gripa.
Prva vrsta je "neaktivna vakcina", koja se uglavnom daje većini osoba koje se vakcinišu protiv gripa svake godine.
Druga vrsta je "aktivna vakcina" ("živa vakcina") u vidu spreja, koja se osobi ubrizgava u nosni kanal.
Postoji i treća vrsta vakcine koja je poznatija pod imenom visokodozna neaktivna vakcina, a namenjena je osobama preko 65 godina starosti.
Moguće nuspojave
Većina doktora savetuje ljude da se svakako vakcinšu svake godine ukoliko im je stvarno namera da se što je bolje zaštite od gripa. Ipak, puno je ljudi koji brinu zbog mogućih nuspojava ovih vakcina. Vakcina, naime, ne izaziva sam grip, već obezbeđuje potpunu zaštitu od njega. Međutim, i pored velike moći, vakcina protiv gripa u sebi ipak nosi opasnost.
Nuspojave koje može da izazove kreću se od blagih, pa sve do onih izuzetno neprijatnih i po zdravlje jako štetnih.
U blaže nuspojave spadaju:
- blagi bol, crvenilo ili otok na mestu gde je vakcina ubrizgana
- promuklost, bolne crvene oči, kao i svarb očiju i kašalj
- groznica
- izraženiji bolovi
U nuspojave ozbiljnije prirode spadaju alergijske reakcije koje mogu ugroziti život osobe koja je primila vakcinu, ali koje su veoma veoma retke. Čak i ukoliko do njihove pojave dođe, to se primeti nakon nekoliko minuta ili sati, tako da za pravovremenu reakciju ima dovoljno vremena.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com