Svetska zdravstvena organizacija odlučila je da za predstojeću sezonu vakcina protiv gripa bude efikasna protiv istih vrsta virusa gripa kao i prošle godine, uključujući i virus H1N1, poznatiji kao svinjski grip.
To je samo četvrti put u poslednjih 25 godina da je sastav vakcine protiv gripa ostao isti kao prošle sezone. Međutim, čak i ako ste primili vakcinu prošle godine, stručnjaci kažu da ćete morati da primite novu ove godine, jer imunitet na grip prolazi tokom vremena. Istraživači kažu da imunitet opada za čak 50% 6 do 12 meseci nakon vakcinacije.
Grip se najčešće javlja u zimskom periodu, od decembra do marta meseca, zbog čega je pravo vreme za vakcinaciju jesenji period.
Prošle zime su ljudi koji spadaju u rizičnu grupu imali 11 puta veće šanse da umru od gripa u odnosu na ljude bez zdravstvenih problema. U Velikoj Britaniji oko 600 ljudi godišnje umre od komplikacija zbog sezonskog gripa.
Šta je grip?
Grip je veoma zarazna bolest koja se ubraja u bolesti disajnih organa jer uglavnom i pogađa disajne organe. To je akutna virusna bolest, što znači da je izaziva virus gripa.
Simptomi gripa javljaju se iznenadno i ozbiljni su. U simptome najčešće spadaju groznica, drhtavica, glavobolja i bolovi u mišićima i kostima, a često se javlja i kašalj, kao i bol u grlu. Antibiotici ne pomažu u lečenju gripa, jer je on izazvan virusima, a ne bakterijama. Antibiotici pomažu samo da, dok se organizam bori sa virusom gripa, ne dođe do neke bakterijske infekcije zbog oslabljenog imuniteta.
Grip se prenosi sa čoveka na čoveka, javlja se u vidu epidemije ili pandemije, kada oboli i po nekoliko miliona ljudi.
Najbolji način da se izbegne bilo kakva vrsta gripa jeste pravilna higijena ruku i raspiratornih organa. To podrazumeva upotrebu papirnih maramica prilikom kijanja i kašljanja, kao i njihovo uklanjanje nakon upotrebe. Pored toga, ljudi bi trebalo da peru ruke sapunom i vodom da bi uklonili virus i zaustavili njegovo širenje, jer virus može da opstane i do 24 časa na tvrdim površinama.
Godišnja kampanja protiv gripa
Vakcinacija protiv gripa preporučena je u Velikoj Britaniji od kraja šezdesetih godina prošlog veka, sa ciljem da se direktno štite oni koju su najugroženiji. Od 2000. godine, uključene su i sve osobe preko 65 godina starosti, a od prošle godine vakcinacija je obavezna i za sve trudnice.
Svako može da se zarazi gripom, samo što su neki ljudi u većoj opasnosti od drugih. Sezonska vakcina pruža 70-80% zaštite protiv infekcije gripa.
Za većinu ljudi grip predstavlja samo jedno neprijatno iskustvo, ali neke vrste gripa mogu dovesti do ozbiljnijih oboljenja, pogotovu ako se na njih u početnoj fazi ne reaguje ozbiljno. Najčešće komlikacije gripa su bronhitis i sekundarne bakterijske pneumonije. Ove bolesti zahtevaju lečenje u bolnici, a mogu biti opasne po život, naročito kod starijih osoba, astmatičara i onih lošeg zdravstvenog stanja.
Zdravstvene organizacije preporučuju da bi, čak i ako se osećate zdravo, trebalo da razmotrite sezonsku vakcinaciju protiv gripa, pogotovu ako imate:
- srčanih problema
- bolove u grudima ili poteškoće sa disanjem, uključujući bronhitis ili emfizem
- bolesti bubrega
- smanjen imunitet zbog bolesti ili lečenja (kao što su steroidni lekovi ili lečenje raka)
- bolesti jetre
- dijabetes
- neurološko oboljenje, na primer, multiplu sklerozu ili cerebralnu paralizu
- probleme sa slezinom, na primer, bolest srpastih ćelija ili ako vam je slezina uklonjena
- ako ste imali moždani udar
Gotovo svako može da se vakciniše protiv gripa. Vakcinu jedino ne bi trebalo da prime oni koji su nekada imali ozbiljnu alergiju na ovu vakcinu ili oni koji su alergični na kokošja jaja.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com