20 namirnica koje nas polako ubijaju – izbacite ih iz ishrane

Da li ste znali da svakodnevno konzumiramo hranu koja nas polako ubija? Većina nas ima bar neke od njih na svom meniju, a kada ih kombinujemo, stvaramo potencijalno veoma opasne kombinacije.

Neke od ovih namirnica su povezane sa visokim krvnim pritiskom, visokim holesterolom, srčanim oboljenjima, dijabetesom, Alchajmerovom bolešću, pa čak i rakom. Ne smemo zaboraviti gojaznost i anksioznost i depresiju…

1. Sos od paradajza u konzervi – Konzervirani paradajz sos je skriveni neprijatelj zdravlja. Sadrži velike količine šećera, što može povećati rizik od gojaznosti, dijabetesa, srčanih bolesti i karijesa. Umesto toga, pripremite sos od svežeg paradajza ili koristite pasirani paradajz bez dodavanja šećera i soli i sami dodajte začine.

2. Gazirani sokovi – Gazirani sokovi spadaju među najštetnija pića. Oni mogu da pokvare vašu kožu, šećer u krvi, hormone i raspoloženje. Reklamne tvrdnje da sadrže vitamine ili minerale obično su obmanjujuće – zapravo su puni šećera, veštačkih boja i konzervansa. Čak i verzije bez šećera nisu bolja opcija jer sadrže štetne veštačke zaslađivače. Umesto toga, pripremite sveže ceđene sokove kod kuće i dodajte ih mineralnoj vodi ako volite gazirane.

3. Šećer – Ako volite slatko, postoje zdravije alternative. Šećer izaziva zavisnost, izaziva porast nivoa glukoze u krvi i stvara masnoće u telu, povećavajući rizik od srčanih oboljenja. Smanjite unos šećera da biste smanjili rizik od dijabetesa, raka, gojaznosti i srčanih bolesti. Umesto šećera koristite med ili sveže voće.

4. Prerađeni mesni proizvodi – Salama, šunka, mortadela i slični proizvodi su puni nitrata, natrijuma, konzervansa i aditiva koji povećavaju rizik od raka, srčanih oboljenja i dijabetesa. Osim toga, mogu negativno uticati na ponašanje dece i sposobnost učenja. Kupujte meso od lokalnih mesara umesto u supermarketima ili, još bolje, izbegavajte ga u potpunosti.

5. Biljna ulja – Neka biljna ulja sadrže genetski modifikovane organizme (GMO), a dugoročne posledice njihove konzumacije još nisu u potpunosti istražene. Takođe, sadrže trans-masti koje povećavaju rizik od kardiovaskularnih bolesti, gojaznosti, raka i Alchajmerove bolesti. Ako je ulje rafinisano, ono sadrži slobodne radikale koji ubrzavaju starenje i povećavaju rizik od raka. Umesto toga koristite maslinovo, kokosovo ili avokadovo ulje.

6. Margarin – Margarin nije zdrav! Sadrži hidrogenizovane biljne masti i puna je veštačkih sastojaka. Trans masti u margarinu mogu oštetiti srce, krvne sudove i povećati nivo lošeg holesterola. Umesto margarina, koristite puter ili zdrave masti poput maslinovog ulja i ulja avokada.

7. Viršle – Viršle i drugi proizvodi od dimljenog i soljenog mesa puni su konzervansa koji se dovode u vezu sa povećanim rizikom od raka. Stručnjaci čak upoređuju njihovo štetno dejstvo sa pušenjem cigareta. Ako ne možete u potpunosti da ih izbegnete, birajte organske proizvode bez hemijskih dodataka.

8. Čips – Pržena hrana, uključujući čips, sadrži akrilamid, supstancu koja povećava rizik od raka debelog creva, dojke, prostate i rektuma. Umesto čipsa iz prodavnice, kod kuće napravite zdraviju verziju – narežite krompir na tanke kriške, dodajte malo maslinovog ulja i soli i ispecite ga u rerni.

9. Industrijski prelivi za salate – Ovi proizvodi su puni šećera, veštačkih boja i visoko fruktoznog kukuruznog sirupa. Umesto toga, koristite limunov sok, jabukovo sirće ili balzamiko sirće pomešano sa maslinovim uljem.

10. Veštački zaslađivači – Iako sadrže manje kalorija od šećera, veštački zaslađivači kao što su aspartam, neotam i acesulfam mogu povećati rizik od dijabetesa, visokog krvnog pritiska i srčanih oboljenja. Bolje alternative su med, javorov sirup i agavin sirup.

11. Alkohol – Alkohol nema zdravstvene koristi i može izazvati dehidraciju, oštećenje jetre, debljanje, depresiju i probleme sa kožom. Osim toga, loše odluke koje donosite dok ste pod dejstvom alkohola mogu dodatno pogoršati situaciju.

12. Beli hleb i rafinisano brašno – Belo brašno je lišeno vlakana, minerala i vitamina, a njegovo konzumiranje može dovesti do gojaznosti i oštećenja organa. Umesto toga, izaberite celu hranu.

13. Mlečni proizvodi – Kako starimo, mnogi od nas razvijaju intoleranciju na laktozu. Mleko i mlečni proizvodi su povezani sa problemima kao što su migrene, artritis, alergije i astma. Probajte biljno mleko poput bademovog ili kokosovog.

14. Meso sa roštilja – Prilikom pečenja na roštilju nastaju hemikalije povezane sa povećanim rizikom od raka. Ako ne možete da odolite, smanjite unos i dodajte ruzmarin u meso kako biste smanjili nivo kancerogenih jedinjenja.

15. Energetski napici – Sadrže velike količine šećera, kukuruznog sirupa i konzervansa, pa više liče na slatkiše nego na zdrav obrok. Ako niste sportista kome je potreban brz izvor energije, izbegavajte ih.

16. Brza hrana – Brza hrana je puna trans-masti, šećera, soli, konzervansa i drugih hemikalija koje povećavaju rizik od dijabetesa, raka, gojaznosti i drugih bolesti. Smanjite njegov unos koliko god možete.

17. Pšenica – Pšenica može izazvati skokove šećera u krvi, povećati proizvodnju insulina i dovesti do insulinske rezistencije, što povećava rizik od dijabetesa i preranog starenja.

18. Žitne pahuljice – Često sadrže šećer, veštačke boje i GMO sastojke. Zdravija opcija je ovsena kaša sa voćem.

19. Industrijski voćni sokovi – Mogu da sadrže dodat šećer i konzervanse i gube hranljive materije tokom obrade. Najbolje je piti sveže ceđene sokove.

20. So – Prekomeran unos soli povećava rizik od visokog krvnog pritiska i srčanih oboljenja. Pazite na unos i birajte prirodne izvore natrijuma.

(24sata.hr)

Pratite Krstaricu na www.krstarica.com