Alergija na mleko, najčešće na kravlje mleko, naziva se često i proteinska alergija. Najčešća je pojava kod beba i male dece, a nastaje kada imuni sistem oseti proteine iz mleka ili mlečnih proizvoda kao pretnju po organizam i reaguje na njih.
Istraživači iz Velike Britanije ukazuju na to da ova vrsta alergije zahvata oko 7% beba i male dece u Britaniji. Takođe, napominju da je većina dece alergičnih na kravlje mleko alergična i na kozje i ovčije mleko.
Tipični simptomi alergije na mleko su:
osip oko usta
osip ili grudvice na telu
otok lica
otežano disanje (šištanje)
povraćanje i proliv
Takođe, postoji i mogućnost odložene alegije na mleko ili mlečne proizvode:
nedostatak apetita
povraćanje sa zakašnjenjem
ekcem
dijareja
zatvor i znojenje
Sve navedene reakcije na mleko u retkim slučajevima mogu da budu opasne po život bebe ili deteta. Ozbiljna alergijska reakcija na mleko naziva se anfilaksija i ona se javlja odmah nakon konsumiranja proteina iz mleka ili mlečnih proizvoda i u takvim slučajevima odmah treba potražiti medicinsku pomoć.
Najčešći simptomi anafilaksije:
jak i široki osip po koži
gušenje ili veoma otežano disanje
oticanje usana, jezika i grla
oticanje zglobova i udova
Ukoliko postoji sumnja na alergiju na mleko kod beba ili dece, može se uraditi test na alergije kao i praćenje ishrane u kontrolisanim bolničkim uslovima pod nadzorom nutricioniste. Istraživanje navodi promene u ishrani koje treba primeniti u slučajevima alergije na mleko i koje proizvode treba isključiti iz ishrane, a to su mleko, jogurt, sir, pavlaka, margarin, maslac, kiselo mleko, sladoled, mlečni napicie, mleko u prahu i konzervirano mleko. Takođe, treba obratiti pažnju na mleko i mlečne proizvode skrivene u mnogim prehrambenim proizvodima pa se zato savetuje provera deklaracije na proizvodima prilikom kupovine. Postoji i mogućnost pojave simptoma alergije na mleko koji su u stvari znaci netolerancije na laktozu. Netolerancija na laktozu izaziva gasove, dijareju, grčeve u stomaku i nadimanje stomaka. Ona je veoma retka pojava kod beba i male dece.
Što se tiče dojenja, moguća je alergija na mleko kod beba koje se doje pri čemu se raznovrsna ishrana podrazumeva zbog kvaliteta mleka. Majke koje doje mogu primetiti reakcije kod bebe na hranu koju su one jele, naročito na mleko i mlečne proizvode pa se zato navodi da i to može biti znak alergije na mleko kod bebe. Savet majkama koje doje jeste da ukoliko beba kroz majčino mleko reaguje na mleko ili mlečne proizvode koje su one unele u organizam onda treba otići i posavetovati se sa lekarom. Ukoliko se pokaže da postoji alergija na majčino mleko zbog ishrane majke korigovanjem i promenom ishrane za dve do tri nedelje stanje se normalizuje.
Često se u ovakvim situacijama u zavisnosti od ozbiljnosti reakcije bebe majkama savetuje da ne prestaju potpuno sa mlekom i mlečnim proizvodima.
Lekar ili nutricionista mogu predložiti mlečnu formulu kao i formulu na bazi amino-kiselina koje ne sadrže u sebi proteine koji izazivaju alergiju. Primena ovih formula savetuje se samo ukoliko beba ili dete ima ozbiljne simptome.
Savet roditeljima je da budu obazrivi ukoliko se njihova beba ili dete koje je alergično na mleko igra sa drugom decom. Često se dešava da roditelji druge dece ponude neki mlečni proizvod ne znajući za alergiju. Takođe, ukoliko dete ide u vrtić, treba obavestiti osoblje vrtića o alergiji deteta. Zbog ovakvih situacija savetuje se da roditelji imaju dnevnik ili evidenciju o detetovim alergijama.
Evidencija bi trebalo da sadrži sledeće:
lista namernica koje izazivaju reakcije
vrsta reakcije koja se očekuje u slučaju alergije
vreme koliko simptomi ili reakcija traje
napomena šta može ublažiti reakcije na simptome
Na kraju istraživanje navodi se da, srećom, većina dece preraste alergiju na mleko do pete godine, dok ih u mnogo manje slučajeva ona prati celog života.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com