Masnoće u ishrani polako doživljavaju rehabilitaciju od neopravdanog progona. Do pre nekoliko godina, bile su do te mere „omražene“ da su se svi proizvođači hrane utrkivali u tome ko će ponuditi namirnicu sa manjim procentom masti i na taj način učiniti svoje potrošače tanjim, a svoj bankovni račun debljim.
Holesterol je prognan iz „zdrave“ hrane, (jeftina) biljna ulja zamenila su masnoće, a za margarin su nam pričali da je postao adekvatna zamena za maslac. Priča bi se protegla u nedogled da se nisu pojavila oboljenja usled neunošenja pojedinih masnoća ili masnoća uopšte. Mnoge manekenke su svojoj listi bolesti zbog neadekvatne ishrane dodale još jednu, i time samo obogatile medicinu.
Prvi put je, naime, zabeleženo oboljenje usled neunošenja holesterola. Opne ćelija koje se redovno obnavljaju bile su degenerisane usled nedostatka glavnog gradivnog sastojka zida ćelije, tj. holesterola. Kulminirala je neobaveštenost ili je posredi bilo prikrivanje činjenica. Tek tada su se u popularnim časopisima pojavile priče o dobrom i lošem holesterolu, tj. HDL i LDL holesterolu, kao da se za to nije znalo pre sto godina.
Nedostatak omega-3 masnih kiselina u ishrani poprimio je u razvijenom svetu razmere epidemije, sa svim zdravstvenim problemima koji ga prate, pa je na tržište stigao upakovan u kapsule po „popularnim“ cenama za popularne proizvode. Korist od beskorisnog margarina povećavana je dodavanjem svega i svačega, od vitamina do mleka i jogurta (?), kako bi se približio maslacu. Istina je samo da se približio po ceni, i to je sve. Iskorišćen je stari marketinški trik: jeftina roba se uz reklamu učini popularnom, poveća joj se potražnja, a zatim se, shodno tome, podigne tržišna cena i ostvari rekordan profit.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com