Boje za hranu, počev od slatkiša do mesa, mogu dovesti do pogoršanja hiperaktivnosti kod pojedine dece, smatraju istraživači FDA (Food and Drug Administration).
Na osnovu ovih podataka ne može se doneti pouzdan zaključak i naučnici ističu da ne znaju kakve bi posledice bile moguće. Pa ipak, ovi problemi su doveli do toga da FDA razmatra mogućnost da se na pakovanja hrane postave natpisi koji bi upozorili roditelje na moguće posledice.
Novija istraživanja pokazala su da se hiperaktivnost dece može smanjiti tako što bi se boje za hranu izbacile iz dečje ishrane. Neka druga istraživanja to ne pokazuje. Čak i pozitivne studije imaju tendenciju da ne izdvajaju pojedinačne boje za hranu. Neka istraživanja pokazuju napredak samo kada ponašanje dece procenjuju roditelji, a ne doktori i učitelji.
"To je zaista nejasno. Ali to ne bi trebalo da bude preduslov za preduzimanje akcija", smatra Majkl Džejkobson, izvršni direktor Center for Science in the Public Interest. Grupa istraživača je podnela peticiju FDA-u da se zabrani osam od devet ranije odobrenih boja za hranu.
"Boje se obično koriste kako bi obmanule ljude i naterale ih da pomisle da je hrana generalno zdravija nego što zapravo jeste", kaže Džejkobson. "Kakvu korist ima potrošač od voćnog soka koji u sebi ne sadrži voće?"
FDA razmatra uvođenje nalepnica upozorenja
Iako zabrana deluje malo verovatno, FDA bi mogla da zahteva od proizvođača hrane da na pakovanjima postave upozorenje za roditelje o mogućoj vezi između korišćenih boja i hiperaktivnosti pojedine dece.
Eksperiment iz 2007. godine poznat kao Sautemptonska studija pokazao je da kod prosečnog trogodišnjaka, osmogodišnjaka i devetogodišnjaka dolazi do povećanja simptoma hiperaktivnosti nakon uzimanja pića sa različitim kombinacijama boja za hranu i konzervansa natrijum-benzoata.
Ovo istraživanje je pomoglo podsticaju evropskih vlasti da narede postavljanje upozorenja na pakovanjima hrane koja sadrži veštačke boje. Džim Stivenson, glavni autor studija, rekao je ekspertima da rezultati istraživanja nisu bili usaglašeni, pa je bilo nemoguće ustanoviti da li su neželjene efekte izazivale boje za hranu ili konzervansi.
"Pojedina deca su u velikoj meri odreagovala na boje za hranu, dok su ostala odreagovala vrlo slabo", kaže Stivenson, profesor psihologije na Univerzitetu u Sautemptonu. "Mi ne znamo sa sigurnošću koja su deca ranjiva."
Druga analiza placebo kontrolisanih studija zaključila je da deca sa hiperaktivnim problemima imaju tendenciju da malo napreduju kada im se iz ishrane izbaci hrana sa veštačkim bojama. Ono što brine stručnjake jeste to što rezultati imaju tendenciju da nestanu kada nastavnici ili lekari procenjuju ponašanje dece umesto roditelja.
Boje za hranu su strogo regulisane i proizvođači moraju da dokažu da su one bezopasne pre nego što hranu stave na tržište. Međutim, njihova upotreba je postala veoma rasprotranjena.
Judžin Arnold, profesor sa Ohajo univerziteta, kaže da je korišćenje boja za hranu četiri puta veće u odnosu na 1950. godinu. Prosečan Amerikanac danas dnevno pojede onoliko boje za hranu koliko je bila najveća doza koja je izazvala hiperkativnost u Sautemptonskoj studiji.
Probleme sa hiperaktivnošću ima od 6% do 10% dece u Sjedinjenim Državama. Veruje se da ima više uzroka porasta broja ovih slučajeva u poslednjih nekoliko godina, uključujući povećanje svesti i agresivnije dijagnoze.
Zaključak
Ovo je još samo jedan dokaz da veštački dodaci hrani (boje, konzervansi, aditivi…) mogu manje ili više negativno da utiču na naše zdravlje, a naročito na zdravlje naše dece. Zato je važno da naši nadležni organi usaglašavaju stroge propise o kontroli ispravnosti hrane koju koristimo. Još važnije je da se propisi o kontroli ispravnosti hrane primenjuju u praksi i da se ne dozvoli da se neispravna i štetna (po zdravlje) hrana pojavi na tržištu.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com