U Njujorku je od 2008. godine zakonom regulisano da lanci restorana u menijima moraju imati ispisane informacije o kalorijama, i to za svaki obrok. To je učinjeno u cilju očuvanja zdravlja i sprečavanja preterane gojaznosti koja je u Americi postala epidemijska.
Pa ipak, skorije istraživanje ustanovilo je da mnogi kupci u restoranima brze hrane nisu iskoristili informacije o kalorijama koje su im bile na raspolaganju. Oko 15% ljudi koji kupuju brzu hrane u Njujorku pročitalo je potrebne informacije o kalorijama u menijima. Pokazalo se da kupci koji su koristili informacije o kalorijaa kupuju manje kaloričnu hranu.
Provera kalorija
Istraživači su vršili istraživanja 2007. godine, pre donošenja propisa, i 2009. godine (posle donošenja propisa o informacijama o broju kalorija u obrocima). Istraživanje je vršeno u Njujorku, na uzorku od 168 slučajno izabranih restorana u kojima je anketirano preko 8.000 ljudi.
U tri vodeća lanca restorna brze ishrane (koji predstavljju 42% tržišta u Njujorku) ustanovljeno je da su kupci značajno smanjili broj kalorija po kupljenom obroku (6% do 15%). Sa druge strane, u restoranima u kojjima su promovisane velike porcije hrane, broj kalorija po kupljenom obroku povećan je za čak 17,8%.
Borba protiv gojaznosti
Obaveštenja o sadržaju kalorija u proizvodima (hrani) samo je jedan od načina da se pomogne ljudima koji imaju problema sa viškom kilograma da smanje broj unetih kalorija u organizam.
Gojaznost je već postala ozbiljan problem u SAD ali se širi i na ostale zemlje. Stanje u SAD stručnjaci ocenjuju kao kritično, jer je sada 33% odraslih i 17% tinejdžera gojazno.
Profesor Susan Jebb, koja radi u istraživačkom centru za ishranu u Kembridžu, Velika Britanija (Human Nutrition Research Center), smatra da je etiketiranje dobar prvi korak u smanjenju gojaznosti, ali da je u borbi protiv gojaznosti potrebno mnogo toga promeniti pa i „strategiju snabdevanja hranom“.
Zaključak
Istraživači zaključuju da je postignut pozitivan efekat time što je etiketama pružena informacija o količini kalorija u obrocima u restoranima brze hrane. Etiketiranjem je postignuto to da osobe koje vode računa o svojoj kilaži pri kupovini hrane, biraju obroke sa manje kalorija.
Svi se slažu da posebnu pažnju treba usmeriti na edukaciju potrošača; kako da tumače i koriste informacije o hrani koju kupuju, a na kojoj se već nalaze informacije o kalorijama, vitaminima i drugim sastojcima.
Mada su navedena istraživanja vršena u Njujorku, ovo je pouka i nama da pri izboru jela u restoranima (ili izboru proizvoda u samouslugama) pročitamo informacije o sastavu proizvoda (naročito o kalorijama).
Čitanjem informacija o kaloraijama, osobe koje imaju problema sa viškom telesne težine i osobe koje su na dijeti, mogu izabrati obroke (proizvode) sa manje kalorija i time smanjiti tendenciju gojenja.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com