Cimet (Cinnnamomum verum) je zimzeleno drvo, visine 5–15 metara, koje potiče sa Cejlona (Šri Lanka) i pominje se kao začin još od 2800. godina pre nove ere. Najviše se gaji, pored Šri Lanke, u Kini, Indiji i Indoneziji. Kod nas se koristi kao prah ili kao kora od drveta. U prošlosti je u evropskim zemljama cimeta bilo u malim količinama, pa je bio veoma skup. Iako su slični po sastavu, postoji "kineski cimet" i "cejlonski cimet".
Zbog prijatnog mirisa i lekovitih sastojaka, koristi se kao začin, ali i kao lek. Materija koja cimetu daje miris slična je kamforu. Zanimljivo je da se u ishrani kao začin koristi kora, a ne plod. Iz ploda se cedi vosak koji se koristi za mirisne svetiljke. Od listova se cedi eterično ulje za spravljanje cimetove vode, ulja ili tinkture. Listovi se koriste kao začin, slično lovorovom listu.
Sastav
Cimet ima značajno antioksidansko dejstvo, pomaže varenju hrane, sadrži hranljive materije i lekovite sastojake:
- biljna vlakna
- vosak
- gvožđe
- kalcijum
- mangan
- metalhidroksid-halkon-polimer (mhcp)
- minerali
- tanini
Korišćenje
Velika prednost cimeta je u tome što je jeftin i dostupan, može se kupiti u gotovo svakoj prodavnici prehrambene robe. U ishrani i kao začin koriste se cimetovi štapići, a lekovito je i cimetovo vino (vino začinjeno cimetom). I mešavina meda i cimeta ima veoma lekovite osobine. Cimet je antiseptik, tako da se čajem od cimeta mogu ispirati posekotine i ogrebotine.
Zbog svog antibakterijskog i antigljivičnog dejstva, koristi se i za zaštitu hrane od kvarenja. Ispitivanjem se došlo do toga da se u nekim slučajevima može koristiti i umesto konzervansa za konzerviranje mesa.
Pored ishrane, cimet se koristi i u kozmetici. Žvake sa ukusom cimeta upotrebljavaju se protiv neprijatnog zadaha.
Dejstvo
Do sada je na osnovu ispitivanja naučnika ustanovljen veliki broj lekovitih osobina cimeta protiv sledećih bolesti i tegoba:
- alergijski rinitis
- artritis
- bolesti zuba i usne duplje
- bolovi u želucu
- vaginalne infekcije
- virusne infekcije
- gastritis
- giht
- glavobolja
- gljivične i bakterijske infekcije
- gojaznost
- grčevi
- gubitak apetita
- gubitak kose
- gubitak polnog nagona
- dermatitis
- dijabetes
- impotencija
- infekcije bešike
- iscrpljenost i umor
- kandida
- karcinom debelog creva
- kiselina u želucu
- kožne bolesti tela glave i problemi sa kosom
- loša cirkulacija
- loše pamćenje
- malaksalost
- malokrvnost
- menstrualne tegobe i krvarenje
- mučnina
- nadražena creva i nadimanje
- neke vrste raka
- nervna napetost
- otvorene rane, posekotine i ogrebotine
- PMS
- povišen nivo holesterola i triglicerida
- povraćanje
- postporođajni problemi
- problemi sa varenjem i zatvor
- problemi sa varenjem i proliv
- problemi sa živacima
- problemi sa žučnom kesom
- problemi sa jetrom
- problemi sa mokrenjem i mokraćnim kanalima
- sve vrste bolova
- stres
- tegobe u menopauzi
- ujedi i ubodi insekata
Cimet ubrzava disanje i rad srca, a time utiče na povećanje temperature tela i samim tim ubrzava sagorevanje masti.
Način primene
Cimetovo ulje koristi se za mazanje pojedinih delova tela ili u aromaterapiji, dok se cimetovi štapići (kora) ili prah koriste kao začin ili lekoviti dodatak jelima. Interesantno je da cimet poboljšava i vizuelno pamćenje i brzinu reagovanja, razvijajući pozitivnu energiju.
Kod dijabetesa cimet pomaže boljem iskorišćenju insulina. Novijim istraživanjima ustanovljeno je da poboljšava tzv. glukozni metabolizam oko dvadeset puta.
Na osnovu navedenog može se zaključiti da cimet treba koristiti u ishrani ne samo kao začin već i kao lek.
Naravno, pošto se radi o začinu, ne treba preterivati, veće dnevne doze cimeta nisu preporučljive. Ulje na bazi cimeta ne preporučuje se trudnicama.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com