Tokom kuvanja ili pečenja hrane (termička obrada), jedan deo vitamina gubi se usled izlaganja povišenoj temperaturi.
Pogrešno je verovanje da kuvanje ne utiče na vitamine u hrani, ali je takođe pogrešna tvrdnja da se kuvanjem "ubijaju svi vitamini".
Evo nekih podataka o vitaminima kako biste znali šta im i koliko smeta tokom kuvanja.
Vitamina A najviše ima u zelenom povrću (salata, šargarepa, brokoli, kupus…), voću, mleku i mlečnim proizvodima. Ovaj vitamin povoljno deluje na: srce, krvne sudove, kosu, zube, vid, kožu i imunitet. On je otporan na temperature i do 120 stepeni Celzijusovih, ali samo ukoliko nije izložen kiseoniku. U prisustvu kiseonika ili rastvoren u mastima, A vitamin se brzo razgrađuje. Kuvanjem voća i povrća u vodi (supi ili čorbi) ne gubi se mnogo vitamina A.
Vitamin B1 najviše se može naći u kvascu, integralnom hlebu, zrnastim žitaricama, krompiru, nemasnom mesu, mleku i mlečnim proizvodima. Vitamin B1 povoljno deluje na: nervni sistem, koncetraciju i energiju organizma. Ovaj vitamin može da izdrži termičku obradu i do 120 stepeni. On dobro podnosi kiselu sredinu, ali je osetljiv na ultravioletno zračenje, pa namirnice ne treba izlagati suncu.
Vitamin B2 organizmu daje snagu i omogućava pravilan rast dece. Ima ga u zelenom povrću, džigerici, pivskom kvascu, mleku i mlečnim proizvodima. Otporan je na visoke temperature, ali je osetljiv na sunčane i ultravioletne zrake. Odupire se oksidaciji, a u kiselim sredinama je veoma stabilan.
Vitamin C je jedan od najpopularnijih vitamina i za njega se veruje da je najzdraviji, ali i da se potpuno uništava kuvanjem. Ovaj vitamin je veoma koristan za: zube, kosu, kosti, imunitet i detoksikaciju. Vitamin C povoljno deluje na organizam kod sledećih bolesti: alergija, astma, anemija, bronhitis, karcinom, dijabetes, herpes, sinuzitis, uganuća i istegnuća. Najviše ga ima u voću i povrću: šipak, pomorandže, paprika, višnja, ribizla, limun, grejpfurt, kivi, paradajz, kupus, brokoli, krompir… Bolesnim osobama se preporučuje konsumiranje sokova od voća i povrća kako bi se u organizam što više i i što brže uneo ovaj vitamin.
Vitamin C je veoma nestabilan jer se razgrađuje u prisustvu kiseonika i sunčeve svetlosti, a pored toga je veoma osetljiv na povišenu temperaturu. U toku kuvanja povrća ili voća izgubi se oko 60% vitamina C, ali ipak ostaje 40%. Napominjemo da se dosta vitamina C izgubi kada voće i povrće uvene ili se duže vremena čuva na sobnoj temperaturi.
Vitamin D je veoma značajan za razvoj i očuvanje zuba i kostiju, kao i za nervni sistem i mišiće. Poznat je po tome što sprečava rahitis. Njegov nedostatak izaziva: nesanicu, nervozu, proliv, grčeve u mišićima i slabljenje kostiju. Najviše ga ima u: ribljem mesu (losos, grgeč…), ribljem ulju, jajima i maslacu.
On je otporan na visoke temperature i delovanje vazduha (kiseonika). Ovaj vitamin se rastvara u vodi, a u maslinovom ulju može da se zadrži nekoliko godina pa su zato konzervirane sardine ili tunjevina sa maslinovim uljem dugo godina postojani.
Umesto zaključka
Možemo zaključiti kako je većina vitamina otporna na kuvanje i pečenje (termičku obradu) tokom pripremanja hrane. Od svih vitamina ipak je vitamin C najnestabilniji, ali se tokom kuvanja ipak skoro polovina zadrži u hrani. Zato ipak preporučujemo da koristite sveže (ili ukiseljeno) voće i povrće ili sokove (koji nisu spravljani kuvanjem), kako biste uneli dovoljno vitamina C u organizam.
Napominjemo da se neke namirnice moraju kuvati kako bi se mogle jesti, a kod pojedinih namirnica (životinjskog porekla) jedino se termičkom obradom eliminišu štetne bakterije, virusi i neki drugi nepoželjni sastojci u hrani.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com