Naše telo je kosmos u malom, bar tako kažu. Gotovo da ne postoji element u prirodi koji se ne nalazi u našem organizmu. Elementi koji čine vodu i organska jedinjenja preovlađuju nad ostalim, bar kada je o ukupnoj masi reč. Samo četiri elemanta, vodonik, kiseonik, ugljenik i azot, čine oko 74 % svih atoma našeg tela. Stotinak ostalih elemenata smešteno je u preostalih 26 %. Te elemente nazivamo mineralima.
Nutricionisti minerale dele na glavne minerale i elemente u tragovima, koji su takođe minerali, ali se u našem telu nalaze u veoma malim količinama. Zastupljenost minerala ne govori o njihovoj važnosti. Kalcijuma, fosfora i sumpora, na primer, ima neuporedivo više nego gvožđa ili hroma, ali bez minimalnog unosa ovih elemenata telo ne bi moglo da funkcioniše, tako da je podela minerala uslovljena samo njihovom količinom.
Glavni minerali su, naravno, neophodni ljudima, ali u dnevnim količinama koje se mere miligramima. Iako je ova merna jedinica samo hiljaditi deo grama, kad su minerali u pitanju to je zaista puno. Neophodni su nam kalcijum, fosfor, magnezijum, sumpor, natrijum, kalijum i hlor. Prva tri na listi potencijalno su deficitarna i trebalo bi ih stalno unositi.
Sumpora ima u svim belančevinama, i to u više nego dovoljnim količinama, tako da niko nikad nije postavio pitanje manjka sumpora, pa je iz ugla nutricionista gotovo zaboravljen. Natrijum, kalijum i hlor poznatiji su kao elektroliti i zaslužuju posebnu pažnju.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com