Hrom je odgovoran za regulaciju šećera u organizmu. Kroz jedinjenja u kojima se nalazi, pomaže faktorima glukozne tolerancije da „obuzdaju“ šećer u krvi putem insulina. Puno obećava u tretiranju šećerne bolesti, jer je dokazano da ublažave njene simptome, mada je o lečenju još uvek prerano govoriti, iako rezultati iz laboratorija ohrabruju. Za sada nisu utvrđene neophodne ni preporučene doze u ljudskoj ishrani, ali se preporučuje uzimanje inaktivisanog kvasca, teleće džigerice, pšeničnih klica i brokolija ukoliko imate ikakvih probleme sa šećerom ili u preventivne svrhe.
Molibden je poslednji važan element u tragovima, mada ne i najmanje vredan. Njegova uloga se još uvek ispituje, ali je dokazano njegovo učešće u enzimima odgovornim za varenje belančevina, što sportistima sa pojačanim potrebama za belančevinama može biti značajno. Pasulj i žitarice sadrže molibden, a nalazi se i u mleku i mlečnim proizvodima, u nešto manjoj količini. Još nema podataka o preporučenim dnevnim dozama, niti o eventualnom štetnom dejstvu. Jedino se pouzdano zna da koncentracija molibdena u zamljištu direktno utiče na njegovu koncentraciju u pijaćoj vodi i u biljkama.
Još uvek traju istraživanja o metalima neophodnim u ljudskoj ishrani i upotpunjava se slika njihovog delovanja. Gvožđe je najduže pod lupom naučnika, ali se pored mnogo poznatih i otkrivenih činjenica traže lakši i jednostavniji načini njegovog unosa. Podrobnije proučavanje cinka dovelo je do važnih otkrića u oblasti sporta, pa su tzv. ZMA preparati postali gotovo obavezni pratilac u dizanju tegova. Bakar ulazi u dovoljnoj količini u organizam putem redovne ishrane, a njegov unos može se i pojačati, uz obavezne mere opreza. Hrom i molibden još uvek predstavljaju malu nepoznanicu, ali i njih svakako čeka svetlija budućnost.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com