Inspektori za hranu igraju ključnu ulogu u obezbeđivanju bezbednosti snabdevanja hranom i zato znaju koju hranu u prodavnicama treba izbegavati u širokom luku, piše Express.
Inspektori za hranu sprovode smernice koje je postavila Američka uprava za hranu i lekove (FDA) u različitim procesima u vezi sa hranom, od nabavke do distribucije, kako bi održali važne standarde koji štite javno zdravlje.
Sada su otkrili koju hranu ne kupuju u prodavnicama.
Nepasterizovano mleko, koje se obično naziva sirovo mleko, nalazi se na vrhu njihove liste. Za razliku od pasterizovanog mleka, koje se podvrgava procesu zagrevanja kako bi se uklonili patogeni i produžio rok trajanja, sirovo mleko zadržava svoje prirodno stanje.
Međutim, nedostatak pasterizacije predstavlja rizik za potrošače, jer sirovo mleko može da sadrži štetne klice kao što su salmonela, E. coli, listerija, brucela i druge, napominju Centri za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC).
Stručnjaci za bezbednost hrane generalno savetuju da ne konzumirate sirovo mleko zbog inherentnih rizika povezanih sa njim.
Sirove klice mogu biti opasne
„Mnogi ljudi tvrde da sirovo mleko ima sve ove zdravstvene prednosti, ali jednostavno nije vredno rizika jer postoji mnogo patogenih organizama koji su još uvek živi u tom mleku, posebno ako dolazi direktno iz fabrike za preradu“, rekao je Dr. Brian Kuoc Le, hemičar za hranu i industrijski konsultant.
Slično tome, sirove klice, kao što su klice rotkvice, lucerke i deteline, predstavljaju izazove u pogledu bezbednosti hrane. Obično se smatraju hranljivim dodatkom obrocima, ali mogu da sadrže i štetne bakterije kao što su E. coli i salmonela.
„Da bi klice proklijale, seme se ne može adekvatno dezinfikovati da ubije, na primer, salmonelu. Ali postoje uzgajivači klica koji odlično rade svoj posao i poklanjaju veliku pažnju čišćenju i sanitaciji“, objasnila je profesorka Kali Kniel, mikrobiolog na Univerzitetu Delaver.
Kao mera predostrožnosti, potrošačima se savetuje da temeljno operu klice pre konzumiranja kako bi se smanjila verovatnoća bolesti koje se prenose hranom.
Prethodno narezani proizvodi, koji se obično nalaze u prodavnicama prehrambenih proizvoda, takođe izazivaju zabrinutost iz perspektive bezbednosti hrane.
Isečeni proizvodi su rizični
„Ako ćete jesti prethodno isečene proizvode poput sireva, suočavate se sa istom količinom mikrobnog rizika kao i sa klicama. To je zato što ne znamo šta je osoba iza tezge radila kada je sekla proizvode i koje procedure koriste. Pakovana hrana, po zakonu, mora da prođe kroz strogi proces, ali hrana koja se iseče na licu mesta ne mora nužno“, rekao je dr Le.
Pored toga, prethodno isečene dinje su posebno podložne rastu bakterija zbog svoje vlažne i porozne prirode.
Stručnjaci za bezbednost hrane upozoravaju potrošače da budu oprezni kada kupuju i konzumiraju prethodno narezane proizvode i naglašavaju važnost pravilnog pranja i skladištenja kako bi se smanjio rizik od bolesti koje se prenose hranom.
Kada je reč o stanicama za toplu hranu, gde su proizvodi gotovi za jelo izloženi za kupovinu, održavanje tačne temperature je od suštinskog značaja za sprečavanje rasta bakterija. Propisi o bezbednosti hrane nalažu da toplu hranu treba držati na temperaturi od 57 °C ili više, dok hladnu hranu treba držati ispod 5 °C.
Potrošačima se savetuje da provere čistoću stanica za toplu hranu i obezbede da se hrana čuva i servira na bezbednim temperaturama kako bi se smanjio rizik od bolesti koje se prenose hranom.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com