Svarljivost belančevina pokazuje procenat belančavina koji se apsorbuje u digestivnom traktu i ulazi u krvotok posle obroka. Praktičnost ovog pokazatelja ogleda se u proceni količine belančevina koju treba uneti tokom dana. Ukoliko neke belančevine imaju dva puta veći indeks svarljivosti u odnosu na druge, trebalo bi uneti dva puta manju količinu da bi organizam imao istu korist.
Analiza zastupljenosti aminokiselina razgranatog lanca predstavlja procentualnu zastupljenost pomenutih aminokiselina u odnosu na druge. Aminokiseline razgranatog lanca (leucin, izoleucin i valin) metabolišu se u mišićima, a ne u jetri, i predstavljaju izvor azota u sintezi belančevina u mišićima, kao i dodatni izvor energije pri težim radovima. Njihova uloga je bitna i za neke moždane aktivnosti, posebno za otklanjanje zamora, ali studije o tome nisu jednoglasne. U svakom slučaju, visok procenat ove tri aminokiseline u belančevinama ukazuje na korist koju će imati prvenstveno naši mišići. Zbog toga su aminokiseline razgranatog lanca ili BCAA (branched chain amino acids, kako se obično označavaju na etiketama dodataka ishrani) važne u trenažnom procesu, a posebno tokom perioda oporavka, pa pažnja koja im se posvećuje nije bez razloga.
Svako od pomenutih rangiranja ima svoje dobre i loše strane, ali svakako omogućava pametniji izbor izvora belančevina. Nagomilavanje hrane u organizmu i njena loša iskorišćenost svakako je nešto što želimo izbeći, iz brojnih razloga, a tu nam rangiranje belančevina može pomoći. Lično iskustvo i poznavanje sopstvenog organizma predstavljaju korak dalje i veliku pomoć u planiranju obroka jer se individualne razlike moraju uvažavati u cilju postizanja boljeg kvaliteta života.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com