Pivo je alkoholno piće koje pije veliki broj odraslih ljudi u svetu, tačnije, alkoholno piće koje se najčešće pije. Jedno je od najstarijih alkoholnih pića, ima veliku tradiciju koja se zadržala do današnjih dana.
Pivo je u mnogim zemljama i tradicionalno piće koje se pije uz utakmice, igranje karata, pikado, roštilj u prirodi i u posebnim prilikama.
Savremeni trendovi u proizvodnji i potrošnji piva
Amerikanci, recimo, masovno piju razne vrste piva. Potrošnja piva je opala od 1994. godine, kada je prosečan Amerikanac pio 22,3 galona, u poređenju sa 21,1 galona u 2009. godini. Met Simpson (Matt Simpson), kolumnista, navodi da u svetu postoji blagi pad u potrošnji industrijskih piva velikih proizvođača i velikih robnih marki, ali postoji ogromna potražnja za pivom iz manjih pivara. Potrošači sve više traže specifične vrste piva koja su lagana, osvežavajuća, raznih ukusa i raznih aroma, kaže Simpson.
Obogaćivanje piva je samo jedan od načina da bi se dobilo na popularnosti i prodaji, a to jednostavno znači da je povećana količina šećera i drugih materija u pivu, čime se povećava specifična težina ili sadržaj alkohola.
Proizvođači pivu dodaju i druge sastojke na početku vrenja u pokušaju da stvore složenije i posebne ukuse piva – pri čemu se obično ne poveća sadržaj alkohola. Ova piva su skuplja, ukusnija i sve više cenjena, pa se čak upoređuju sa hranom ili vinom.
Poznati restorani se prosto utrkuju u tome koliko različitih vrsta piva nude gostima: svetla, tamna, crna, teža, lakša, slađa, gorka, kiselija, sa manje ili više alkohola…
Šta je u pivu?
Pivo je obično napravljeno od mešavine: vode, žitarica, hmelja i pivskog kvasca.
Sladni ječam je najčešći izvor ugljenih hidrata, koji uz hmelj daju pivu određenu gorčinu, slatkost i deluju kao neka vrsta konzervansa. Pivski kvasac pomaže fermentaciju i „stvaranje“ alkohola u pivu. U pivu se sadržaj alkohola kreće od 3% do 40%, u zavisnosti od vrste piva i recepture. Svetlo pivo obično sadrži 4% do 6% alkohola.
Kreiranje ukusa piva
Postoji beskonačan broj mogućnosti za kreiranje ukusa piva a to zavisi od kombinacije raznih sastojaka i tehnike u spravljanju piva.
U proizvodnji piva se koriste i alternativne žitarice kao što su pšenica, kukuruz ili pirinač umesto ječma. Pored toga, koriste se i razni dodaci kao što su voće, lekovito bilje i razni začini, kako bi se stvorio jedinstven ukus piva.
Ugljeni hidrati ili skrob su osnovni sastojci za određivanja jačine i primarnog ukusa piva. Pšenično pivo koristi pšenicu kao skrob, dok piva sa većom specifičnom težinom imaju više ugljenih hidrata i veći procenat alkohola.
Boju piva određuje boja slada i kreće se od blede ćilibar boje do tamnobraon boje, u zavisnosti od stepena prženja. Tamna piva dobijaju boju od prženog sladnog ječma.
Pivo je dobro u umerenim količinama
Možda mnogima izgleda malo verovatno da pivo (kao i druga alkoholna pića) u umerenim količinama doprinosi zdravlju.
„Istraživanja ukazuju na to da alkohol bilo koje vrste može da poveća nivo dobrog holesterola u krvi i smanji rizik od srčanog udara za 30%, čime pomaže srcu i krvnim sudovima“, kaže istraživač sa Harvarda, Erik Rim (Eric Rimm). On kaže da „postoje dokazi da alkohol povećava osetljivost insulina i smanjuje rizik od srčanih oboljenja, a zbog dosta tečnosti može smanjiti rizik od raka mokraćne bešike i stvaranja kamena u bubregu.“
Vino, pivo i druga alkoholna pića imaju hranljiva i lekovita dejstva zahvaljujući osnovnim sastojcima od kojih su spravljena. Pivo se pravi od hmelja, kvasca i žitarica, i pored ugljenih hidrata, sadrži i određenu količinu vitamina B i kalijuma.
Veoma je bitna umerenost u korišćenju piva. Stručnjaci preporučuju pivo samo odraslim osobama. Umerenost je definisana kao jedna pivska boca (0,33 l) dnevno za žene i do dve boce piva dnevno za muškarce.
Zdravstveni stručnjaci upozoravaju: ako se pivo u većim količinama pije svakodnevno uz svaki obrok, šteti zdravlju.
Kako previše piva utiče na zdravlje?
Prevelika količina alkoholnih pića je opasna po organizam. „Previše piva briše sve zdravstvene koristi i povećava rizik od: raka jetre, ciroze jetre, alkoholizma i gojaznosti. Alkoholizam povećava rizik od: moždanog udara, hronične hipertenzije, raka debelog creva i raka dojke“, upozorava dr Rim.
Procenjuje se da 75% muškaraca i 65% žena u SAD konsumira alkohol, ali mali broj to čini iz želje da se opije.
Pivo i „pivski stomak“
Nije pivo jedini uzrok nastanka „pivskog stomaka“. Previše kalorija, bilo koje vrste, može dovesti do „pivskog stomaka“, kaže konsultant za ishranu pri National Beer Wholesalers Association.
Pivo jeste jedan od krivaca za nastajanje „pivskog stomaka“ jer se sa „tečnim kalorijama“ lako pretera, a ne dobija se osećaj sitosti. Prosečna flaša piva (0,33 l) sadrži 150 kalorija, a one se dodaju brzo.
Pored toga, pivo stvara osećaj gladi, pa se uz njega obično služi kalorična hrana (čips, grisini, krekeri, pica, pomfrit, pljesakavice, ćevapi, viršle, hamburgeri…).
Ljudi koji imaju „pivski stomak“ obično ne drže dijete, mnogo jedu, a malo se kreću i malo vežbaju.
Stručnjaci predlažu svetlo pivo, koje sadrži 64-105 kalorija, ali upozoravaju da ne treba piti previše piva niti previše jesti uz pivo.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com