Kukuruz, pirinač i pšenica su usevi koje većina ljudi prepoznaje kao ključne delove savremenih navika u ishrani. Međutim, malo je poznato da četvrto mesto drži manioka, biljka koja dominira ishranom u tropskim oblastima.
Iako je manioka relativno nepoznata u umerenim klimatskim zonama, ona je vitalni izvor hrane u tropima. Ova biljka je pripitomljena pre deset hiljada godina na južnoj ivici amazonske prašume u Brazilu, a odatle se proširila po celom regionu.
Manioka ima neobičan izgled sa svojim visokim, razgranatim stabljikom i skromnim listovima. Međutim, uprkos svom skromnom izgledu, manioka je izuzetno produktivna i raznolika kultura, piše Science Alert.
Tokom milenijuma, autohtoni narodi razvili su manioku od divlje biljke u usev bogat skrobom, otporan na štetočine. Uprkos svojoj korisnosti, manioka je otrovna.
Otrovno je, ali se i ranije konzumirala
Glavni razlog toksičnosti leži u odbrambenom mehanizmu biljke koji uključuje oslobađanje toksičnih hemikalija kada je biljka oštećena. Međutim, domoroci su razvili složene tehnike prerade koje smanjuju toksičnost manioke i pretvaraju je u jestivu hranu, piše Klik.hr.
Pored prerade, ljudi su selektivno uzgajali različite sorte manioke sa različitim karakteristikama, stvarajući raznolikost koja odgovara različitim potrebama. Ove sorte manioke imaju različite nivoe toksičnosti i različite metode obrade.
Iako je manioka bila neophodna za opstanak autohtonih naroda Amazonije, njen značaj se proteže i danas. Otpornost na sušu i štetočine čini je atraktivnom kulturom u uslovima klimatskih promena. Štaviše, savremeni uzgajivači mogu iskoristiti genetsku raznolikost manioke da bi stvorili nove sorte koje zadovoljavaju potrebe globalne populacije.
Iako manioka još nije dobro poznata u SAD, sve je prisutnija na tržištu u različitim oblicima kao što su tapioka, čips od manioke i brašno bez glutena. Uz brojne recepte i mogućnosti konzumacije, manioka postaje sve popularnija i van tropskih krajeva.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com