Neki ljudi ludi su za ljutom hranom na isti način kao što neki ne mogu da žive bez nečeg slatkog ili slanog. Kako se čini, jedini smo sisari koje drage volje konzumiraju hranu koja im uzrokuje probleme, oboljenja, pa čak i bol.
Ali kako konzumirati ljuto i šta ono radi našem organizmu?
Recimo, crni biber najprodavaniji je i jedan od najčešće korišćenih začina na svetu, a ko od nas ne poznaje barem jednu osobu koja se okušala u uzgoju opako ljutih čili papričica?
Šta zapravo proizvodi ljutinu i zašto?
Kod paprike i feferona za ljutinu je odgovorna fitohemikalija kapsaicin, kod luka i belog luka se radi o alicinu, a za ljutinu bibera odgovoran je piperin.
Fitohemikalije su jedinjena koje proizvode biljke (phyto je starogrčki za biljku), a nalaze se u voću, povrću, žitaricama, mahunarkama i drugim biljkama. Ova jedinjenja daju hrani boju, ukus i miris, i jedan su od razloga zašto određenu hranu volimo (ili ne volimo).
Fitohemikalije odgovorne za ljutinu u ustima i na jeziku vežu se za vaniloidne receptore koji detektuju toplinu i šalju mozgu signal o temperaturi, na taj način varajući ga i navodeći ga da na ljutu hranu reaguje kao da se radi o nečem vrućem.
Ova jedinjenja evoluirala su u biljkama kako bi ih zaštitili od insekata, vodozemaca, gljivica, patogena i parazita, ali i vremenskih nepogoda i zagađenja. Nije iznenađujuće zato, s obzirom na njihove razvijene odbrambene funkcije, da ove fitohemikalije imaju antioksidativna, antimikrobna i antivirusna svojstva.
Može li ljuta hrana biti zdrava?
Postoje naučni dokazi da ljuta hrana može poboljšati rad srca i biti korisna probavnom sistemu, a kod nekih pomaže i pri mršavljenju.
Istraživanja pokazuju da crni biber može poboljšati apsorpciju beta-karotena, jedinjenja koji se nalazi u povrću i voću, a naše ga telo pretvara u vitamin A. Beta-karoten deluje kao snažan antioksidans koji se može boriti protiv staničnih oštećenja, čime sprečava stanja poput bolesti srca. Četrnaestodnevna studija na zdravim odraslim osobama otkrila je da uzimanje 15 mg beta-karotena s 5 mg piperina značajno povećava nivo beta-karotena u krvi, daleko više nego kad se konzumira sam.
Često je verovanje da ljuta hrana može uzrokovati čir na sluzokoži želuca ili tankom crevu, ali stručnjaci za ishranu slažu se da ljuto može pogoršati postojeće simptome, ali ih neće samo proizvesti.
Konzumacija crnog bibera može da podstakne oslobađanje enzima u vašoj gušterači i crevima, a oni pomažu u varenju masti i ugljenih hidrata. Istraživanja na životinjama pokazuju da crni biber može sprečiti proliv jer inhibira grčenje mišića u probavnom traktu i usporava probavu hrane.
Kapsaicin iz ljutih papričica ima zaštitno delovanje na sluzokožu želuca. Istraživanja pokazuju da on ne stimuliše, nego inhibira lučenje želudačne kiseline i podstiče dotok krvi u tkivo sluzokože želuca. Takođe, njime se povećava i lučenje pljuvačke u ustima, što nam olakšava jedenje bljutave ili bezukusne hrane.
Pazite šta jedete
Nutricionisti ističu važnu stvar – ako pojedete dupli čizburger s pomfritom i ljutim sosom, mogući probavni problemi biće posledica količine masnoće u obroku, a ne ljutog. Naravno, trebalo bi da vodite računa o izboru hrane, njenom ukupnom kvalitetu, jer neka jela neće postati kvalitetna i zdrava samo zato što ste je obilato zaljutili.
I svakako biste trebali biti oprezni i ne dodirivati oči ili neke druge osetljive delove tela ako rukujete zaista ljutim papričicama. Da biste bili sigurni, navucite elastične rukavice. Uglavnom, ljuto, ako se koristi razumno i uz kvalitetne namirnice, sigurno neće uzrokovati nikakve neprijatnosti ili izazvati neki zdravstveni problem.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com