Novo istraživanje preporučuje dve strategije koje mogu pomoći osobama da paze na svoju liniju i odole čarima švedskog stola: uzmite manji tanjir ili prošetajte oko celog stola pre nego što odaberete šta ćete jesti.
Švedski sto ima dve stvari koje podižu obrve nutricionistima: neograničene porcije i puno različitih izbora, što može otežati brojanje kalorija i količinu pojedene hrane.
Istraživanja pokazuju da kada se suoče sa puno različitih namirnica, ljudi imaju tendenciju da jedu više za vreme jednog obroka. Iskušenje da se proba raznovrsna hrana dovodi to toga da nije naročito teško prejesti se hranom sa švedskog stola.
Ipak, postoje izuzeci, što je navelo istraživače da ispitaju kako pojedinci uspevaju da se uzdrže od prejedanja.
Grupa obučenih posmatrača prikupljala je podatke o navikama u ishrani više od 300 ljudi koji su posećivali restorane na bazi švedskog stola u Sjedinjenim Državama.
Posmatrači su obraćali pažnju na 103 različite stvari koje se tiču načina na koji se ljudi ponašaju oko švedskog stola. Između ostalog, informacije su govorile o tome ko su bili ti ljudi, da li su sedeli blizu ili daleko od švedskog stola, da li su bili okrenuti ka stolu ili od švedskog stola i slično.
Posmatrači su takođe bili uvežbani da procene indeks telesne mase na osnovu izgleda neke osobe. Indeks telesne mase je odnos težine i visine, a lekari ga koriste da bi utvrdili da li neka osoba ima prekomernu telesnu težinu ili ne.
Rezultati ove studije pokazali su ključne razlike u tome kako mršavi i deblji ljudi pristupaju švedskom stolu.
Mršavije osobe imaju tendenciju da češće pogledaju šta se nudi pre nego što se odluče za nešto, dok ljudi sa prekomernom težinom jednostavno uzimaju tanjir i kreću redom da se odlučuju za svako ponuđeno jelo.
Mršaviji ljudi su takođe imalo oko sedam puta veće šanse da uzmu manje tanjire, ako je postojala mogućnost izbora, u odnosu na deblje osobe.
Mršavije osobe su u proseku sedele oko 5 metara dalje od švedskog stola u odnosu na deblje ljude, a pored toga su i nešto duže žvakale svoje zalogaje.
Takva ponašanja su omogućila ljudima da jedu manje. Ljudi koji su pregledali šta se nudi od hrane i koristili manji tanjir, takođe su se manje puta vraćali do švedskog stola, bez obzira na njihovu težinu.
Mišljenje stručnjaka
„Rezultati ovog istraživanja su veoma zanimljivi i korisni, ali je pitanje da li će te strategije zaista biti dovoljno snažna pomoć,“ kaže nutricionista Dejvid Kac, direktor Preventivnog istraživačkog centra na Univerziteta Jejl u Nju Hejvnu.
„Svakako je u redu da pregledate šta se sve nudi od hrane i izaberete manji tanjir, ali bi još bolja strategija bila da uopšte ne posećujete restorane sa švedskim stolom ako vodite računa o tome šta jedete i pazite na svoju liniju,“ zaključuje on.
Ova istraživanja se upotpunjuju nekim drugim istraživanjima gde je proučavano u kakvim situacijama ljudi jedu više ili manje hrane.
Jedan od interesantnih i korisnih predloga je da pre nego što počnete da jedete (bez obzira na to da li se radi o švedskom stolu ili ne) odvojite tačnu količinu hrane na tanjir i to pojedete, a ne da „pomalo sipate više puta“ jer ćete u drugom slučaju pojesti mnogo više. Činjenica je i da se, kada se „sporo jede“ i duže žvaće hrana, sitost postiže sa znatno manje hrane.
Navedeni rezultati i saveti mogu vam pomoći da vodite računa o tome koliko hrane jedete tokom obroka kako se ne biste preterano ugojili.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com