U kostima i zubima čovek ima oko kilogram i po kalcijuma. To je naš „kamen temeljac“ i gubitak kalcijuma iz kostiju, ili ozloglašena osteoporoza, čini naše kosti krtim. Nevolja je i u tome što su kosti ujedno i rezervoar kalcijuma, tako da svaki nedostatak telo pokriva iz njih. Nije redak slučaj da kvalitet zuba trpi upravo zbog nedostatka ovog minerala. Ostatak kalcijuma nalazi se uglavnom u tečnosti oko ćelija.
Kalcijum učestvuje i u regulaciji telesnih tečnosti, nervnoj provodljivosti i mišićnoj kontrakciji. Ovo poslednje je najinteresantnije sa stanovišta dizanja tegova, jer smanjen unos kalcijuma može izazvazi grčeve. Svima se sigurno desilo da imaju seriju spontanih malih kontrakcija mišića koje se dešavaju potpuno bez naše volje, ili, kako neko voli da kaže, „da im igra mišić“. Jedan od bitnih faktora za nastanak ove pojave upravo je nedovoljan unos kalcijuma.
Kalcijum se najbolje unosi preko organskih materija. Ljudi, nažalost, nemaju dobru mogućnost apsorpcije neorganskog kalcijuma, osim ako u želucu nije izrazito kisela sredina. Neorganski kalcijum (tj. neorganska jedinjenja koja u sebi imaju kalcijum) bolje apsorbuju biljke i neke životinje, dok mi koristimo njihove usluge.
Najbolji izvori kalcijuma su mleko i svi mlečni proizvodi, zatim riba i plodovi mora. Tamnozeleno povrće, koje je inače bogato kalcijumom, nije nam tako lako za preradu kao preživarima, pa je, na žalost svih vegeterijanaca, prilično loš izbor u našem meniju, bar kada je kalcijum u pitanju.
Preporučena dnevna doza i za muškarce i za žene iznosi 1.000 mg.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com