Kantarion se kao lekovita biljka u narodnoj medicini koristi vekovima kako u svetu tako i u našim krajevima.
Latinski naziv kantariona je Hypericum perforatum, a engleski St John’s wort, dok je u našim krajevima poznat kao: kantarion, gospino zelje, sentjanzovka, marina, smiljacka, tantur, ručica, gospina trava ili zvončac.
Kantarion je višegodišnja zeljasta biljka visine 20-100 cm sa rizomima. Stabljika je uspravna, a listovi (sitni i duguljasti) i stablo su zelenkasti. Cvetići su zlatnožute boje. U narodnoj medicini se koriste cvetovi koji se beru u vreme cvetanja, od maja do septembra.
Od kantariona se kao lek spravljaju: kapsule, tablete, tinkture, čaj ili kantarionovo ulje.
Sastav
Biljka između ostalog sadrži i sledeće lekovite sastojke:
- eterska ulja
- izohipericin
- karetenoide
- katehin
- kafenu kiselinu
- kvercitin
- rutin
- sterole
- hipericin
- hiperozid
- hlorogensku kiselinu
Lekovita svojstva
Dokazano je da kantarion ima antibakterijsko i antioksidantno dejstvo.
Koristi se kod sledećih bolesti i tegoba:
- bolovi u stomaku
- depresija
- lečenje alkoholizma
- nesanica
- neuroze
- ogrebotine
- opekotine od vatre
- opekotine od sunčanja
- otvorene rane
- Parkinsonova bolest
- PMS
- problemi sa sluzokožom vagine
- proliv
- sida
- stres
- čirevi
Pri upotrebi kantariona za lečenje, ipak se treba posavetovati sa lekarom, farmaceutom ili pravim iskusnim travarom.
Neželjena dejstva
Lekari upozoravaju na to da kantarion u izuzetnim slučajevima ima i neželjena dejstva kao što su: vrtoglavica, konfuzija, umor, sedacija, fotosenzitivnost.
Pored navedenog, stručnjaci upozoravaju da u nekim slučajevima kantarion umanjuje dejstvo pojedinih kontraceptivnih implantanata.
U velikim količinama kantarion kao trava može biti otrovan za domaće životinje prilikom ispaše (krave, ovce, konji, koze…).
Hronični bolesnici, deca, trudnice i dojilje trebalo bi da se raspitaju kod svog lekara pre upotrebe preparata na bazi kantariona.
Rasprostranjenost
Kantarion je rasprostranjen uglavnom na severnoj polulopti, i to u zemljama gde vlada umerena ili suptropska klima: Severna Amerika, Evropa, Rusija, Turska, Indija i Kina.
U našim krajevima ima ga na umereno toplim i umereno svetlim padinama planina, i to na: Fruškoj Gori, Titelskom Bregu, Vršačkim planinama, Svrljiškim planinama, Suvoj Planini, Staroj Planini…
Čaj
Za spremanje čaja koriste se osušeni cvetovi:
Čaj se ne dobija kuvanjem, već se četvrtinom litra vruće vode prelije jedna kafena kašika cvetova. Ovako natopljeni cvetovi ostave se da stoje oko 3 minuta, a zatim se čaj procedi i pije nezaslađen ili sa medom (dve do tri šoljice čaja dnevno).
Cvetovi ne treba dugo da stoje u vodi jer se onda u vodu ispuštaju i štetni sastojci.
Ulje
Sveže listove i cvetove iseckati i staviti u bocu skoro do vrha. Napuniti bocu hladno ceđenim maslinovim uljem i ostaviti cvetove u zatvorenoj boci dve nedelje (14 dana).
Posle toga ulje se koristi za spoljnu upotrebu kod kožnih bolesti, opekotina i povreda.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com