Većina osoba ocenjuje uspeh programa fizičke aktivnosti ili dijetalnog režima gubitkom telesne mase.
Savremeno društvo postalo je opsesivno vezano za telesnu masu kao najvažniji faktor koji nam u stvari malo govori o zdravstvenom stanju. U praksi se često dešava da nakon nekog perioda bavljenja fizičkom aktivnošću, osoba oseti da je oslabila, međutim vaga pokazuje istu ili pak veću telesnu masu. Da li se ta osoba ugojila? Nije. Telesna masa ne odražava direktno procenat telesnih masti. Specifično lakše masno tkivo zamenjeno je specifično težim mišićnim tkivom.
Ukupna telesna masa ne odslikava ni procenat masnog ni koštanog tikva Kao deo procesa starenja, svake godine se kod prosečne osobe 300 grama mišića zameni 1 kg masnog tkiva. S druge strane, određena količina masnog tkiva neophodna je za normalne telesne funkcije. Esencijalno masno tkivo učestvuje u oblaganju zglobova i organa, regulisanju telesne temperature, deponovanju vitamina, a uz to je i rezervni izvor energije kada smo u deficitu. Svakome je neophodna određena količina masnog tkiva da bi bio zdrav.
Višak masnog tkiva i gojaznost predstavljaju vrlo zabrinjavajuće fenomene. Oni su povezani sa problemima kakvi su povišen krvni pritisak, dijabetes, zloćudni tumori i ostala hronična oboljenja. Ukoliko procenat u strukturi tela pređe 30 %, osoba se smatra gojaznom. Kod žena je ovaj procenat veći za oko 5%.
Procenat masti u telesnom sastavu:
| Godine | Muškarci | Žene |
| 18-39 | 8-20 | 21-33 |
| 40-59 | 11-22 | 23-34 |
| 60+ | 13-25 | 24-36 |
Fizička aktivnost i pravilna ishrana predstavljaju najznačajne faktore očuvanja zdravlja ljudi.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com