Kopriva je biljka koja raste u Severnoj Americi, Evropi i Africi. Koristi se kao biljni lek hiljadama godina. Poznata je po peckanju i žarenju pri dodiru njene dlakave stabljike ili lišća.
Zašto ljudi koriste koprivu?
Ljudi uzimaju koprivu da bi pokušali da reše neke zdravstvene probleme.
Kopriva se koristi za sledeće bolesti i stanja:
Benigna hiperplazija prostate u Evropi se leči korenom koprive. Benigna hiperplazija prostate je nekancerozno stanje koje uzrokuje povećanje prostate i otežava mokrenje.
Neka istraživanja pokazuju da koprivin koren može biti od pomoći u lečenju ovih problema. Stručnjaci nisu sigurni koji sastojci iz koprive povoljno utiču na prostatu. Potrebna su detaljnija istraživanja da bi se pokazalo da je lečenje zaista efikasno.
Alergije se mogu lečiti listom koprive. Kopriva se koristi za smanjenje simptoma polenske groznice delujući kao antiinflamatorni lek. Neka istraživanja povezala su dejstvo lista koprive na olakšanje simptoma kao što su kijanje, curenje iz nosa i svrab u očima.
Bol u zglobovima – istraživanja su pronašla dokaze da trljanje koprivom bolnih zglobova može pružiti olakšanje i smanjenje bolova. Jedna studija je takođe utvrdila da korišćenje pasiranog koprivinog lišća za ishranu deluje kao antiinflamatorni lek diklofenak.
Diuretik – u nekim narodima kopriva se (čaj od koprive) koristi kao diuretik – tretman koji podstiče organizam da izbaci više vode iz organizma.
Opadanje kose – šamponi na bazi koprive odavno se koriste za jačanje korena kose i smanjenje opadanja kose.
Prehlada – čaj od koprive koristi se u mnogim narodima protiv kašlja i prehlade.
Može li se kopriva koristiti prirodno kao hrana?
Kopriva može da se jede samostalno ili kao sastojak u hrani. Koprivino lišće mora prvo da se kuva na pari ili da se unište dlake, koje sadrže brojne iritantne hemikalija.
Kopriva se u ishrani sušena koristi za čajeve ili čorbe, a sveža (posle kuvanja) za čorbe ili za pecivo (pita, proja…).
Nažalost, kopriva se nedovoljno koristi u ishrani, iako sadrži antioksidante i gvožđe.
Industrijski se kopriva relativno dosta koristi za pripremu raznih kozmetičkih preparata, kao dodatak lekovima ili kao sastojak za poboljšanje hranljivosti hrane.
Koji su rizici uzimanja koprive?
Izlaganje biljnim dlakama koprive ili sok obično izazivaju nuspojave:
- crvenilo kože
- svrabež
- osip
Kopriva može kod nekih osoba izazvati:
- nizak krvni pritisak
- veći ili manji nivo šećera u krvi
- digestivnu nelagodnost
Kopriva može podstaći i krvarenje i izazvati kontrakcije materice.
Rizici
Izbegavajte koprive ako ste alergični ili osetljivi na koprive ili biljke iz iste familije biljaka.
Izbegavajte preparate na bazi koprive ako ste trudni ili dojite dete, jer ne postoji dovoljno informacija o sigurnosti.
Koristiti koprivu pažljivo kod starijih osoba zbog mogućnosti izazivanja niskog krvnog pritiska.
Za dijabetičare je kopriva rizična zbog toga što može naglo smanjiti ili podići nivo šećera u krvi.
Interakcija koprive sa nekim lekovima:
- lekovi za regulisanje gustine krvi
- diuretici
- lekovi za krvni pritisak
- antiinflamatorni lekovi
- alfa blokatori
Recite svom lekaru koje lekove koristite i da li uz njih možete koristiti preparate na bazi koprive.
Napomene
Suplementi na bazi koprive nisu regulisani Američkom agencijom za hranu i lekove.
Optimalna doze koprive ili preparata koji sadrže sastojke koprive nije određena, jer kvalitet i količina sastojaka u preparatima variraju od proizvođača do proizvođača.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com