Prema najnovijoj studiji, majke koje povremeno u trudnoći jedu koštunjavo voće mogu zaštititi svoje bebe od rizika za stvaranje alergije na kikiriki i drugo koštunjavo voće. Naravno, ovo važi samo za majke koje same nisu alergične na koštunjavo voće.
Alergija na kikiriki i drugo koštunjavo voće sa drveta veoma je česta kod odraslih i dece. Najnovije studije pokazuju da je alergija na kikiriki i do pet puta češća nego ranije u Evropi i Americi. Od pedesetoro dece, jedno je sada alergično na kikiriki, a alergije na ostalo koštunjavo voće takođe su sve češće.
Razlog za povećanje broja alergičnih nije poznat, ali su alergije uopšte postale sve češće svuda u svetu.
Kikiriki je koštunjavo voće koje sazreva ispod zemlje, ali ostalo koštunjavo voće raste na drvetu. To su badem, brazilski i indijski orah, lešnik i orah.
Zajedničko za sve ovo voće je da plodovi mogu da izazovu alergijske reakcije čim se pojedu, iako kikiriki i ostalo koštunjavo voće nisu genetski povezani. Kikiriki spada u legume, kao i soja, grašak, pasulj i sočivo, iako ove mahunarke retko izazivaju alergije.
Reakcije na kikiriki uglavnom su blage, ali u nekim slučajevima mogu biti opasne po život.
Reakcija imunog sistema
Alergije na hranu nastaju kada imuni sistem proteine greškom tretira kao opasnost po organizam, iako su ti proteini uglavnom bezazleni. U ovakvim slučajevima, imuni sistem ispušta hemikalije kako bi zaustavio nešto što on smatra infekcijom. Ove hemikalije izazivaju simptome alergijske reakcije.
Simptomi alergije na koštunjavo voće mogu uticati na razne delove organizma u isto vreme. Neki od simptoma su:
- svrab u ustima, grlu ili ušima
- naduveni osip koji svrbi
- otok lica, očiju, usta, jezika, nepca… (poznato po nazivu angioedema)
Naučnici u Americi identifikovali su 140 slučajeva gde se alergija na koštunjavo voće javljala kod dece rođene između 1990. i 1994. godine, a čije su majke učestvovale u dugim studijama zdravlja.
Oni su otkrili da su deca čije su majke jele dosta koštunjavog voća (a da pri tom nisu bile alergične), imale manji rizik od razvijanja alergije. Autori studije naglašavaju da rizik nije manji kod dece čije majke već imaju alergiju.
Autori studije su zaključili da rano izlaganje alergenima povećava tolerancijau i smanjuje rizik od alergije na datu hranu. Naravno, ovakva studija zahteva dodatna istraživanja na većem uzorku.
Novi saveti
Iako se ranije preporučivalo da trudnice izbegavaju kikiriki, stav se promenio, jer nije pronaćena jasna veza između konsumiranja kikirikija u trudnoći i većih šansi za dobijanje alergije.
Glavna preporuka je: ukoliko majka nema alergiju na određenu vrstu hrane, ona ne bi trebalo da izbegava tu hranu!
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com