Iako uslovi u teretani nisu ekstremni u pogledu temperature i vlažnosti, opasnost od dehidratacije vreba grupu vežbača koja je žrtva druge predrasude. Prepoznaćete ih po šuškavcima i baricama znoja dok izvode kardioprograme. Ovaj problem egzistira već decenijama, a kumovali su mu upravo vrhunski sportisti.
U treninge šampiona najčešće se ne sumnja, ali ono što su radili neki od njih graniči se sa glupošću. Naime, kategorisani sportisti često usled različitih okolnosti imaju veću težinu od propisane za kategoriju za koju su prijavljeni na takmičenju. Ako je ostalo premalo vremena do takmičenja, pribegava se drastičnim metodama skidanja kilaže. Tada se izbacuje voda umesto da se sagorevaju masti. Šuškavci tada dodatno podižu temperaturu tela i vlažnost vazduha u sloju između kože i sintetike, što izaziva pojačano znojenje usled fizičke aktivnosti. Voda se gubi, ali ne unosi. Prekomerna težina tela se polako gubi, ali, nažalost, i sve sa njom.
Istraživanja su pokazala da se usled gubitka samo 1% telesne težine preko vode, maksimalna sila koju sportista može da ostvari smanjuje do 14%. U uslovima kada 1% sposobnosti izdvaja šampione od ostalih, 14% gubitka zaista je neoprostivo. Zato ne čudi da su mnogi sportisti, po sopstvenom iskazu, najteže poraze doživljavali upravo onda kada su težinu skidali na opisani način. Ova praksa se u mnogim sredinama prenela do današnjih dana. Amerikanci su svoje rekreativce edukovali, dok su naši prepušteni sebi samima.
Da ipak ništa ne bi bilo tako crno za one koji i dalje ne žele da unose vodu u toku treninga – pobrinuli su se veterani maratona. Stara pravila maratona zabranjivala su korišćenje vode u toku trke. Da bi osigurali bolje rezultate, trkači su pravili prehidrataciju, tj. uzimali vodu pre trke. Pitanje je samo kako, koliko i kada?
Najbolja prehidratacija postiže se čistom vodom, ali ako se koriste drugi napici, oni ne bi trebalo da sadrže više od 0,2% soli i 2% šećera. U suprotnom, od njih nema veće koristi, a ako rastvor sadrži više od 1% soli ili 5% šećera, stanje hidratisanosti može da se pogorša.
Kada je u pitanju količina vode, odgovor se nalazi u dužini trajanja aktivnosti. Maratonci su uzimali do 700 ml vode, sportistima na utakmicama daje se od 400 do 600 ml, pa se može zaključiti da za prosečan trening u teretani nije potrebno popiti više od 400 ml vode, tj. dve čaše.
Najvažnije pitanje je kada uzeti vodu. Praksa je pokazala da to vreme ne sme da bude duže od 20 minuta od početka aktivnosti, jer će u suprotnom telo primetiti višak tečnosti, i umesto da dodatna voda izađe preko znoja, izaći će preko bubrega, a to predstavlja samo dodatnu pauzu u treningu, i ništa više.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com