Pobornici drugog pristupa smatraju da se u toku treninga obavezno mora piti voda. Simultana hidratacija, kako se drugačije naziva ovaj pristup, u praksi se najčešće koristi i ima nekoliko podvarijanti.
Prvi način je da se voda uzima po osećaju žeđi. Zvuči logično, ali nas prilikom treninga taj osećaj upozorava na to da smo malo zakasnili sa vodom, jer se mehanizam žeđi javlja kada izgubimo više od 1 % telesne mase, što se često oseća i kroz manji gubitak u snazi. To bi dalje značilo da bi isto toliko vode trebalo da popijemo. Primera radi, za vežbača od 80 kg, potreban je unos od 800 ml vode, što je vrlo teško učiniti odjednom.
Drugi način je da vodu unosimo u pravilnim vremenskim intervalima, na primer, na svakih nekoliko minuta, ili posle određenog broja serija. Ovo je najčešći pristup koji imaju i profesionalni sportisti. Oni to rade u pauzi između gejmova, rundi, setova, skokova… Najbitnije je da se unos vode proceni prema njenoj potrošnji, kako bi se sprečilo zadržavanje tečnosti u želucu, ubrzala apsorpcija i sprečilo uvećanje zapremine krvne plazme, a samim tim i dijastolnog pritiska. Zahtevi u teretani ipak nisu toliko rigorozni, pa bi prosečan unos vode bio do 100 ml pri svakom uzimanju.
Treći način se praktično svodi na kombinaciju prehidratacije i simultane hidratacije i koristi se kada su vremenski uslovi za rad teški. Visoka temperatura vazduha i visoka vlažnost znatno povećavaju znojenje, pa je svaka dodatna količina vode poželjna. Ako se kardiotrening kombinuje sa tegovima, ovo je siguran način da se dodatna količina vode ubaci u organizam i tako zadrži dovoljno visok intenzitet treninga.
Umesto vode, tokom vežbanja se mogu koristiti i sokovi, ledeni čajevi ili izotonični napici. Njihova glavna prednost sastoji se u određenoj količini soli i šećera koje se unose u organizam i tako nadoknađuju tokom same aktivnosti. Važno je samo da koncentracija soli i šećera bude u navedenim granicama. Najjednostavniji recept za postizane ovih vrednosti jeste razblaživanje prirodnih sokova vodom u odnosu 1:5. Sve gušće od toga ne donosi najbolje rezultate. Druga prednost ovih napitaka je njihov ukus, što je mnogim vežbačima bitno, jer im neutralan ukus vode smeta.
Na kraju, ukoliko imate jak osećaj žeđi, koji i posle unosa veće količine tečnosti vaša usta ostavlja suvim, a uz to imate i tremor mišića, bledilo i hladan znoj – vama nije potrebna voda, već šećer. Ovo su simptomi hipoglikemije (pada koncentracije šećera u krvi), i u tom slučaju se preporučuje prekid treninga i konsumiranje bilo čega što sadrži šećer u visokoj koncentraciji.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com