Kada pripeče žega, najčešće pijemo samo vodu, ali ona često ne može da utoli žeđ. Zato je dobro pri velikoj vrćini piti i čajeve, sokove i jesti sveže voće i povrće. Sveže salate od povrća su spas za vrućinu, a od voća se kao „lek protiv vrućine“ izdvaja lubenica.
Mnogima nije poznato da lubenica, pored tečnosti, sadrži dosta vitamina i minerala i da značajno doprinosi našem zdravlju, pa zbog toga pomaže organizmu kada su velike vrućine. Tokom velikih vrućina, kada jedemo lubenicu, ona nam nadoknađuje izgubljenu tečnost, ali i minerale i vitamine.
Voće ili povrće?
Lubenicu obično smatramo voćem, zato što je slatka, iako je ona u stvari povrće iz porodice krastavaca. Lubenica ili bostan (Citrullus lanatus) poreklom je iz Afrike, a prvo pravo uzgajanje počelo je u Egiptu. Lubenica se upotrebljava u ishrani u gotovo svim zemljama sveta.
Lubenica je jednogodišnja zeljasta biljka, najčešće loptastog oblika, pretežno zelene boje, sa šarama i prugama. Unutrašnjost lubenice je najčešće crvene ili narandžaste boje, a postoje i žute lubenice (narod ih zove luben-dinje).
Lubenica sadrži dosta korisnih supstanci, a malo kalorija. Prosečna težina je nekoliko kilograma, pa čak i do 25 kg. Plod u sebi sadrži preko 90% vode, zbog čega je pogodan za dijetalnu ishranu.
Lubenica se može naći u prodaji od proleća do kasne jeseni.
Šta sve sadrži lubenica?
Lubenica sadrži veliki procenat vode, a malo kalorija, ali i sledeće korisne sastojke: azotnu kiselinu, bakar, beta-karoten, biljne hormone, biljna vlakna i masti, razne vitamine, minerale, mineralne soli, folate, organske kisline, glutation, eterična ulja, likopen, proteine, celulozu i šećer.
Ishrana
Za ishranu se koristi plod lubenice, sok ili kombinacija sa sokovima od drugog voća… Od lubenice se mogu napraviti slana i slatka jela i salate, a kod nas je poznata uglavnom kao poslastica i desert.
Lubenica kao lek
Lubenica veoma povoljno deluje na organizam kada su u pitanju kožne bolesti i alergije, bolesti srca i krvnih sudova, problemi sa bubrezima, bešikom i mokraćnim kanalima, bolesti usta i disajnih organa, protiv pada imuniteta i raznih infekcije, problema sa metabolizmom i organima za varenje.
Pored navedenog, lubenica „dobro dođe“ kod: arteroskleroze, glavobolje, gubitka pamćenja, depresije, mamurluka, povišene temperature, stresa i hroničnog umora.
Stručnjaci navode da je lubenica dobra za žene u trudnoći, ali i kod impotencije i neplodnosti.
Pokazalo se da lubenica povoljno utiče kod celulita, ali i da pomaže bolesnicima sa nekim vrstama raka.
Lubenica je veoma dobar diuretik prilikom problema sa organima za varenje.
Kora lubenice i sok od lubenice mogu se koristiti kao obloge za opekotine, opekotine od sunca i neke bolesti kože.
Dijabetičari i osobe sa problemima sa trigliceridima ne treba da jedu lubenice u velikim količinama, a pre toga treba da se posavetuju sa svojim lekarom.
Savet
Tokom leta, pri velikim vrućinama, posle obilnog znojenja, protiv dehidratacije, lubenicu treba da jedu i deca i odrasli, i to u većim količinama, zato što ona osvežava i nadoknađuje izgubljenu tečnost i minerale.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com