Med uopšteno nije predmet iz ostve za koji se brinemo da će mu isteći rok trajanja ili da će se ubuđati.
– Ljudi uvek kažu da je med jedina hrana koja traje zauvek – kaže Marina Markiz, osnivač American Honey Tasting Society i koautorka knjige ‘Honey for Dummies’.
Stvarnost je, kaže, malo složenija. Ako se pravilno skladišti, med zaista može da traje dosta dugo.
– Ipak, med nije kao vino koje s godinama postaje bolje – rekla je.
Kvari li se med?
Bez obzira radi li se o sirovom ili termički obrađenom medu, ako se med čuva u posudi s poklopcem i u njega nije dodavana voda (bilo ljudskom rukom ili vlagom u vazduhu), on se neće pokvariti.
Med je sastavljen od oko 80 posto šećera (mešavine fruktoze i glukoze) i 17 posto vode. Preostalih 3 posto je mešavina vitamina, minerala, enzima, peludi i jedinjenja ukusa. Zahvaljujući niskom sadržaju vode, med se neće pokvariti u tradicionalnom smislu, što znači da u tegli meda neće rasti plesan ili opasne bakterije. Čak i ako se pravilno skladišti, njegova aroma i ukus s godinama mogu početi da blede, ali ako niste profesionalni degustator meda, možda nećete ni primetiti.
Markiz obično iskoristi svoj med tokom dve godine od berbe. Iako ni tada nije loš, već će ukus i aroma malo izblediti.
– Prosečni potrošač ne bi prijetio razliku, ali ja jesam – kaže ona.
Kako pravilno čuvati med?
Prema Markiz, skladištenje meda je prilično jednostavno. Pazite da poklopac bude dobro zatvoren i ostavite ga na polici na sobnoj temperaturi. Imajte na umu temperaturne razlike koje mogu da pokrenu proces kristalizacije.
Iako se med teško kvari, to ipak nije nemoguće. Ako se med čuvao bez poklopca ili mu se dodala voda, moguće je da med fermentiše ili se u njemu stvore neke plesni. Vidite li u njemu mehuriće ili plesan, bacite ga.
Šta ako se med stvrdne?
Ne brinite ako je med iznenada prešao iz tečnog u kruto stanje. Med može razviti sitne kristale i postati tamnije boje. Ali to ne znači da nešto nije u redu s njim, to je samo kristalizacija.
– Zdrav med bi trebalo da se kristališe – kaže Markiz.
Međutim, brzina kristalizacije zdravog meda zavisiće od vrste meda. Iako se med sastoji od mešavine šećera (posebno glukoze i fruktoze) i vode, tačna razmera varira zavisno od vrste meda. Kristalizacija se događa kada se glukoza (koja je manje topiva u vodi od fruktoze) prianja na tragove polena u medu, koji počnu da se odvajaju od vode. Kristali se tada replikuju i odvajaju od vode.
Što je više glukoze u medu, to će brže kristalizovati. Ako tražite sirovi med koji neće tako brzo kristalizovati, Markiz savetuje da kupite med od kiselog drveta, običnog bagrema i akacije. Ovo su medovi s više fruktoze, što znači da se sporije kristališu.
Većina meda iz prodavnica je i toplotno obrađena i filtrirana kako bi se uklonio polen, što znači da će takođe sporije kristalisati.
Nema ništa loše u kristalizovanom medu, ali ako vam tekstura smeta, teglu možete staviti u posudu s toplom vodom ili je jednostavno staviti u mikrotalasnu na laganu temperaturu kako biste mu vratili mekšu teksturu, piše Insider.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com